Gašić: Potpisaćemo protiv kasetne municije, ali ne ubrzo
Na Međunarodni dan mira izviđači odreda "Kralj Petar Prvi" i članovi udruženja "Akcija i pomoć" traže da Srbija kao najveća žrtva kasetnih bombi potpiše konvenciju o njihovoj zabrani. Ministar odbrane Bratislav Gašić kaže da će se to dogoditi, ali ne ubrzo.
Zašto Srbija jedina u regionu nije potpisala ovu konvenciju iako je bila jedna od zemalja zagovornica za njeno donošenje, ministar Gašić objašnjava za Južne vesti.
- Znate, nije važna samo naša želja. Mi želimo da potpišemo tu konvenciju, ali prosto, tu je potreban ogroman broj radnih i ekspertskih grupa koje dogovaraju, obilaze, gledaju šta to imamo od naoružanja - kaže ministar.
Bratislav Gašić: "Srbija ne proizvodi kasetnu municiju" (foto: mod.gov.rs)On dodaje da osim toga treba da sa drugim državama postoje potpisani sporazumi o vojno-bilateralnoj saradnji, tako da, prema njegovim rečima, "do samog potpisivanja sporazuma mora da prođe dug period", ali će ga, kako ističe, "Srbija sigurno potpisati".
Gašić odbija mogućnost da je razlog dosadašnjeg nepotpisivanja Konvencije to što Srbija proizvodi ili skladišti ovu municiju. To se, inače, potpisivanjem Konvencije zemlji automatski zabranjuje.
- Potpisivanjem svih tih akata koje smo imali sa zemljama NATO-a u periodu od 2000. do 2012. godine, kompletni viškovi, sva ubojita sredstva koje je Vojska Srbije imala, tada su uništeni - kaže Gašić.
Prema njegovim rečima, prema potpisanim ugovorima nijedna od 7 fabrika u Srbiji takvu municiju više ne proizvodi.
Konvencija bi donela novac
Kako objašnjavaju u Udruženju "Akcija i pomoć" koje zagovara zabranu kasetne municije, Srbija je bila jedan od inicijatora da se takva Konvencija donese, ali nije među više od stotinu država koje su je ratifikovale.
Potpisivanjem Konvencije o zabrani kasetne municije, kažu zagovornici zabrane kasetne municije, Srbija bi se obavezala da pomogne direktnim i indirektnim žrtvama kasetnih bombi. Takav paraf bi istovremeno obezbedio i pristup fondovima, odnosno novac za razminiranje kontaminiranog terena.
Podsetimo, na završetku razminiranja ulica oko Banovine u Nišu pre 3 meseca istaknuto je da čišćenje terena otežava cena tog posla koja se kreće od 0,8 do 1,2 evra po kvadratnom metru.
Kako je tada rekao direktor Republičkog centra za razminiranje Branislav Jovanović, u Nišu ima još 600.000 kvadratnih metara "sumnjive" i oko 300.000 kvadratnih metara "rizične" površine, a čak 10 miliona kvadratnih metara površine Srbije zagađeno je ovom municijom.
Zato što ubija i godinama nakon korišćenja, kasetnu municiju nazivaju podmuklim oružjem. U Nišu je od nje tokom bombardovanja u maju 1999. godine poginulo 15 civila, ali su od ovog oružja neki stradali i posle toga. Godinu dana kasnije, jedan Nišlija je poginuo u Duvaništu jer je na bombu naišao okopavajući svoju baštu.
Komentari
Poslednji komentari
zarko miljkovic
10:12 // 22. 9. 2014.
A koliko kośta postavljanje podnih pločica?
cica
09:19 // 22. 9. 2014.
Da li smo zaboravili sta nam se desilo pre petnaest godina ? Gasicu,znas li ti nesto o tome ?
Zoran Jovanovic
16:34 // 21. 9. 2014.
Gasicu careee.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.