Grad Niš više nije vlasnik dela Radona, opozicija tvrdi - model privatizacije banja se ponavlja

Nakon što se Grad Niš odrekao udela i poklonio parcelu na kojoj se nalazi Institut Radon u Niškoj Banji, zvanično je promenjen i imovinski status u Katastru. Iz stranke Srbija centar iz Niša kažu da je identična procedura bila i pre privatizacije banja u Kuršumliji, Vranju i Novoj Varoši i upozoravaju da bi ista sudbina mogla da zadesi i Nišku Banju.

Postupak privatizacije banjskih lečilišta u Srbiji sledi istu proceduru, tvrdi poverenica niškog Srca Vesna Stojanović i dodaje da je početak da specijalne bolnice ili instituti dobiju nove vlasnike - po pravilu Republiku Srbiju i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Poverenica stranke Srbija centar za Niš, Vesna Stojanović; foto: JV Vesna Stojanović iz stranke Srbija centar iz Niša objašnjava da je postupak privatizacije banja u Srbiji uvek sličan – država preuzima vlasništvo, nakon čega imovinu daje na upravljanje Direkciji za imovinu.

Ona ističe da je u slučaju Instituta Radon promenjen imovinski status parcele, pri čemu je Grad Niš izgubio svoj udeo, a korisnici koji su ranije bili upisani kao vlasnici su izbrisani.

Ono što se sada dešava sa imovinskim statusom Instituta Radon u Niškoj Banji je kompletna promena imovinskog statusa ovog zemljišta. U trenutku donošenja Skupštinske odluke Grad Niša o ustupanju svog, ne malog dela od 48% nad zemljištem pod Institutom, Republika Srbija je bila u posedu 3%, a Fond PIO u vlasništvu od 49%. Nakon raspodele Gradu Nišu nije ostalo ništa, a korisnici koji su bili upisani na delu grada Niša su izbrisani i to TON Niš, Zanatski centar Niš i Srbijaturist - kaže Stojanović.

Stari katastarski list; foto: Srbija centar Osnovni model privatizacije banja se može utvrditi istim postupkom sprovedenim u slučaju Kuršumlijske banje, Vranjske banje, banjskog kompleksa Zlatar u Novoj Varoši.

Namere Vlade Srbije nije ni bilo za ozbiljnije ulaganje u Nišku Banju, dok se ne pronađe pogodan vlasnik budućih spa i velnes centara koji će se uzgred i pripomoći bespovratnim sredstvima, opet na teret građana, dok ne osposobi Institut, a iz budžeta će se obnoviti-izgraditi i potrebna infrastruktura za što bolje funkcionisanje Instituta, da se pomogne privrednik - navodi Stojanović.

Stari katastarski list; foto: Srbija centar Podsetimo, parcelu od 5.760 kvadrata, od kojih je 2.765 kvadrata pripadalo je Gradu, odlukom Skupštine februara, poklonjeno je na upravljanje državi bez ikakve naknade.

Tvrdili su tada da će Institut Radon biti infrastrukturno sređen i opemljen iz budžeta, te da je to u interesu građana, a iz niškog ogranka stranke Srbija centar kažu da se nameće zaključak da Vlada Srbije budžetski novac za razvoj daje “pod patronatom razvoja” i dodaju da će koristim imati hotelijeri i privredna društva.