Građani ne znaju gde “završava” novac iz EU fondova

Da se sredstva dobijena iz fondova Evropske unije, kao i drugi novac koji se slije u gradske budžete, zloupotrebljava i deli prema stranačkim interesima, veruje svaki drugi građanin Bujanovca koji je anketiran u akciji “Pitamo lokalce”.

Većina Bujanovčana koji su učestvovali u anketi nije dovoljno informisano kada je reč o EU fondovima, ne znaju kome da se obrate, kao ni gde se novac dobijen iz njih konkretno utroši.

Ima i građana koji su upoznati sa doprinosom EU njihovoj opštini, pre svega znaju za izgradnju nove zgrade odeljenja subotičkog Ekonomskog fakulteta - kaže Fismir Jahiu, koordinator Građanskih inicijativa u Bujanovcu.

Građani Bujanovca smatraju da su malverzacije oko javnih sredstava česte u njihovoj opštini, a pored toga što krive lokalnu sampupravu i političare, građani krive i sebe jer ne prijavljuju korupciju.

Ljudi nisu svesni šta je učinjeno sa novcem iz EU; foto: Građanske inicijativeAkcija “Pitamo lokalce: Da li znate gde je novac iz EU fondova” sprovedena je ove nedelje i u Vranju, a građani koji su učestvovali u anketi smatraju da je interes politike i političkih stranaka iznad interesa građana i da je to uzrok korupcije u Srbiji.

Iako je od 2000. do danas EU obezbedila preko 3 milijarde evra bespovratne pomoći u Srbiji, mnogi građani i dalje ne vide ili ne osećaju poboljšanje ili nisu ni svesni da je nešto u njihovom gradu učinjeno uz pomoć novca Evropske unije.

Većina ne zna ni da su mnoge škole u Srbiji rekonstruisane iz tih fondova, da su opremljene laboratorije i kupljeni kompjuteri đacima, da je investirano u bolnički informacioni sistem i uspostavljanje mreže za monitoring kvaliteta vazduha. 

Namera akcije “Pitamo lokalce”, koju sprovodi “Građanska inicijativa”, jeste, kako kažu, upravo da se podigne svest građana o načinu korišćenja sredstava iz EU, da se poveća građanska participacija, odnosno, da građani budu ti koji će kontrolisati i nadgledati procese, kako bi oni bili potpuno transparentni.

Godine i godine evaluacija EU nisu uspele da otkriju šta je svaki zemljoradnik mogao da im kaže od samog početka: Šta je novac zaista i kako se troši? Ova ideja leži iza akcije "Pitamo Lokalce!" - objašnjavaju iz “Građanskih inicijativa”.

Kako i koliko novca dobijamo od EU?

Srbija je, zapravo, jedan od najvećih primalaca sredstava EU u svetuEvropska unija daje finansijsku pomoć Instrument EU za pretpristupnu pomoć (IPA). Od 2007.  do 2013. godine iz budžeta EU kroz IPA fondove Srbiji je bilo dato oko 1,4 milijardi evra. Tu spadaju i programi prekogranične saradnje.

Do sada je, kako navode iz Kancelarije za evropske intergracije Vlade Srbije, ugovoreno 646 projekata ukupne vrednosti 73,67 miliona evra od ukupno 81 miliona evra koliko je Republici Srbiji bilo na raspolaganju za programe prekogranične i transnacionalne saradnje.

Vrste projekata koji se finansiraju su mali infrastrukturni prekogranični projekti, projekti ekonomske saradnje, kao i aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine, turizam, kulturu, poljoprivredu, obrazovanje, istraživanje i razvoj, zapošljavanje, institucionalnu saradnju... - objašnjavaju u Kancelariji.

Sredstva su bespovratna, ali korisnik donacije mora da učestvuje u projektu sa minimum 15 % novca od ukupne vrednosti. Na konkurse za dodelu ovih sredstava mogu se prijaviti, osim lokalne i regionalne vlasti, i udruženja, nevladine organizacije, privredne komore, instituti, univerziteti i fakulteti, zdravstvene institucije, biblioteke...

Osim IPA programa, Srbiji su dostupni fondovi EU i preko programa podrške civilnom društvu (Civil Society Facility), program TEMPUS i sredstva za izbeglice u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja.

Osim toga, 34 opštine u južnoj i jugozapadnoj Srbiji posebno se podstiču kada je u pitanju razvoj kapaciteta lokalnih uprava, uslova za poslovanje i razvoj infrastrukture i sprovođenje politika socijalne inkluzije i zapošljavanja.