Grčka počela da gradi zid na "Balkanskoj migrantskoj ruti"

Nedavno je Srbija krenula sa podizanjem žičane ograde na jugu, na granici sa Severnom Makedonijom kako bi sprečili ilegalni prelazak migranata, a korak dalje, piše Balkanska bezbedonosna mreža, otišla je Grčka, koja na istoj, takozvanoj "Balkanskoj ruti", podiže ogromnu čeličnu ogradu, poput one na granici Meksika i Amerike.

Čelična ograda duga 27 kilometara, visine 5 metara sa bodljikavom žicom na vrhu, sa vojnim osmatračnicama gradi se u regionu Evrosa, na granici sa Turskom. Plan je da se gradnja završi do aprila naredne godine, a vrednost radova je preko 63 miliona evra.

Podizanje ograde u Evrosu je najmanje što smo mogli da učinimo kako bi obezbedili granicu i učinili da se stanovnici Evrosa osećaju sigurnije - rekao je premijer Grčke Kirjakos Micotakis, prenosi Balkanska bezbednosna mreža.

Postavljenje ograde između Srbije i Severne Makedonije, kako su rekli u kabinetu predsednika Opštine Preševo, deo je dogovora sa Evropskom unijom po kome se sprečava da izbeglice idu prema zapadu, a prvu žičanu ogradu je, prema tom istom dogovoru, podigla Mađarska 2015. godine, kao i Slovenija sa Hrvatskom, a ista takva je u planu i na granici sa Bugarskom.

Korak dalje otišla je Grčka, i to u regionu Evrosa gde je u februaru i martu 2020. bilo poprište nezapamćene bezbednosne i humanitarne krize.

Tada je nezadovoljna politikom Evropske Unije, Turska odlučila da otvori granicu za izbeglice i migrante, pomažući im da dođu do Evrosa, a Grčka je odgovorila angažovanjem vojske i proglašenjem vanrednog stanja u tom regionu, optužujući Tursku za zloupotrebu izbeglica.

Pored izgradnje nove, unaprediće se mreža postojećih ograda sa čeličnim ojačanjima u visini od 4,3 metra što je u rangu barijere kakva se nalazi na granici SAD i Meksika. Biće i modernizovano postojećih 57 vojnih osmatračnica u regionu Evrosa sa termovizijskim kamerama - piše Balkanska bezbednosna mreža.

Broj migranata sa Bliskog istoka stalno varira u Srbiji i na jugu zemlje. Prema poslednjim podacima Komesarijata za izbeglice u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4.800 osoba.