I deca pešice preko granice na debelom minusu

Na put pešice preko njiva i puteljaka i probijanje kroz dubok sneg od Tabanovaca u Makedoniji do oko 4 kilometra dalekog Miratovca u Srbiji, izbeglice iz Iraka, Avganistana i Sirije prinuđene su i na temperaturi nižoj od -10 stepeni.

Na samoj granici prolaze policijsku kontrolu, a onda nastavljaju do prve stanice na kojoj mogu da se okrepe, ugreju i dobiju pomoć – do kampa na Miratovačkom polju.

Otud do sela Miratovac ostaje još 2 kilometra pešačenja po nevremenu i tek tamo ulaze u autobuse koji ih voze do Prihvatnog centra u Preševu na registraciju.

Ima mnogo porodica sa decom mlađom i od godinu dana. Kada sam bio tamo prvi put, bilo je snega, ali ne toliko hladno, pa su se deca i grudvala. Sada nije bilo deteta koje nije plakalo – priča foto-reporter Medijskog istraživačkog centra Saša Đorđević.

Volonteri iz brojnih humanitarnih organizacija koji pomažu na licu mesta kažu da je ovih dana većina promrzla, često u mokroj odeći ili su nedovoljno dobro obučeni za ovakvu zimu.

Osim „Lekara bez granica“, koji u situacijama kada od kolega iz Makedonije saznaju da su na putu osobe sa invaliditetom terenskim voziom idu po njih u Tabanovce, lekarsku pomoć na terenu pružaju i timovi Opšte bolnice u Vranju.

Postoje i oni koji zbog svog stanja moraju u bolnicu gde su, na primer, od septembra prošle do januara ove godine na pedijatriji zbrinuta 22 deteta, a Služba za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja sanirala je 73 povrede.

Najviše ima povreda, akutnih infekcija donjih respiratornih puteva i gastrointestinalnih bolesti sa dijarejom – kaže portparolka Opšte bolnice u Vranju Beba Kanački.

Služba opšte hirurgije imala je posla sa 16 pacijenata, ortopedi sa njih 11, dok je na urologiji 5 pacijenata bilo zadržano na stacionarnom lečenju.

Služba ginekologije i akušerstva obavila je 12 pregleda i od početka migrantske krize – 4 porođaja.  

Hladni talas na „balkanskoj ruti“ nije značajno smanjio broj izbeglica i dnevno kroz nju prođe oko 2.000 do 2.500 ljudi. Podsetimo, kroz Srbiju je u 2015. godini prošlo oko 600.000 izbeglica iz afričkih i zemalja Bliskog istoka.   

---

„Srbija ključni partner Evropske unije“

Da se Srbija ipak dobro nosi sa migrantskom krizom potvrđuju i evropski zvaničnici koji, s druge strane, šalju značajnu finansijsku pomoć.

Evropski komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Hristos Stilijanides je u poseti Srbiji 15. januara rekao da je Srbija ključni partner Evropske unije.

Vi znate šta to znači. To se pokazalo kada su otvorena prva poglavlja u pregovorima Srbije sa EU. Srbija je ključni partner EU i zbog načina na koji upravlja migrantskom krizom. To nije nacionalna ili regionalna, već globalna kriza – rekao je Stilijanides.

Dodao je da će EU nastaviti da podržava Srbiju u migrantskoj krizi i podsetio da je u decembru za vođenje migrantske krize EU odobrila pomoć od 13 miliona evra.

Sa 13 miliona evra, ukupna odobrena pomoć za migrantsku krizu iznosi 22 miliona evra, i veći deo tog novca namenjen je Srbiji – rekao je Stilijanides.

EU je Srbiji od leta 2014. godine pomogla sa 14 miliona evra Srbiji. Od toga je 6 miliona evra odvojeno za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu i nabavku osnovnih potrepština kao što su privremeni smeštaj, hrana, zdravstvena nega, voda, higijena i zaštita za žene i decu.

7 miliona evra je dodatno izdvojeno kroz pretpristupne fondove EU kao pomoć vlastima u Srbiji da povećaju kapacitet i isplate zarade osoblju u prihvatnim centrima, kao i za nabavku opreme koja je potrebna za pružanje podrške izbeglicama, kao što su kombiji i autobusi.

Blizu milion evra je Delegacija EU preraspodelila iz pretpristupnih fondova za trenutne potrebe u prihvatnim centrima, kao što su kupovina sanitarne opreme i obnova prihvatnih centara.