I deca pešice preko granice na debelom minusu
Na put pešice preko njiva i puteljaka i probijanje kroz dubok sneg od Tabanovaca u Makedoniji do oko 4 kilometra dalekog Miratovca u Srbiji, izbeglice iz Iraka, Avganistana i Sirije prinuđene su i na temperaturi nižoj od -10 stepeni.
Za razliku od situacije na srpsko-hrvatskoj granici, makedonsko-srpska se prelazi pešice; www.mic.org.rsNa samoj granici prolaze policijsku kontrolu, a onda nastavljaju do prve stanice na kojoj mogu da se okrepe, ugreju i dobiju pomoć - do kampa na Miratovačkom polju.
Otud do sela Miratovac ostaje još 2 kilometra pešačenja po nevremenu i tek tamo ulaze u autobuse koji ih voze do Prihvatnog centra u Preševu na registraciju.
Ima mnogo porodica sa decom mlađom i od godinu dana. Kada sam bio tamo prvi put, bilo je snega, ali ne toliko hladno, pa su se deca i grudvala. Sada nije bilo deteta koje nije plakalo - priča foto-reporter Medijskog istraživačkog centra Saša Đorđević.
Volonteri iz brojnih humanitarnih organizacija koji pomažu na licu mesta kažu da je ovih dana većina promrzla, često u mokroj odeći ili su nedovoljno dobro obučeni za ovakvu zimu.
Mnogi nisu dovoljno dobro obučeni; www.mic.org.rsOsim "Lekara bez granica", koji u situacijama kada od kolega iz Makedonije saznaju da su na putu osobe sa invaliditetom terenskim voziom idu po njih u Tabanovce, lekarsku pomoć na terenu pružaju i timovi Opšte bolnice u Vranju.
Postoje i oni koji zbog svog stanja moraju u bolnicu gde su, na primer, od septembra prošle do januara ove godine na pedijatriji zbrinuta 22 deteta, a Služba za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja sanirala je 73 povrede.
Najviše ima povreda, akutnih infekcija donjih respiratornih puteva i gastrointestinalnih bolesti sa dijarejom - kaže portparolka Opšte bolnice u Vranju Beba Kanački.
Na ulazu u kamp u Miratovcu postoji elektronski brojač, a registracija se odvija u Preševu; www.mic.org.rsSlužba opšte hirurgije imala je posla sa 16 pacijenata, ortopedi sa njih 11, dok je na urologiji 5 pacijenata bilo zadržano na stacionarnom lečenju.
Služba ginekologije i akušerstva obavila je 12 pregleda i od početka migrantske krize - 4 porođaja.
Hladni talas na "balkanskoj ruti" nije značajno smanjio broj izbeglica i dnevno kroz nju prođe oko 2.000 do 2.500 ljudi. Podsetimo, kroz Srbiju je u 2015. godini prošlo oko 600.000 izbeglica iz afričkih i zemalja Bliskog istoka.
"Srbija ključni partner Evropske unije"
Da se Srbija ipak dobro nosi sa migrantskom krizom potvrđuju i evropski zvaničnici koji, s druge strane, šalju značajnu finansijsku pomoć.
Evropski komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Hristos Stilijanides je u poseti Srbiji 15. januara rekao da je Srbija ključni partner Evropske unije.
Vi znate šta to znači. To se pokazalo kada su otvorena prva poglavlja u pregovorima Srbije sa EU. Srbija je ključni partner EU i zbog načina na koji upravlja migrantskom krizom. To nije nacionalna ili regionalna, već globalna kriza - rekao je Stilijanides.
Dodao je da će EU nastaviti da podržava Srbiju u migrantskoj krizi i podsetio da je u decembru za vođenje migrantske krize EU odobrila pomoć od 13 miliona evra.
Sa 13 miliona evra, ukupna odobrena pomoć za migrantsku krizu iznosi 22 miliona evra, i veći deo tog novca namenjen je Srbiji - rekao je Stilijanides.
Sa hladnoćom se bore i najmlađi; foto: www.mic.org.rsEU je Srbiji od leta 2014. godine pomogla sa 14 miliona evra Srbiji. Od toga je 6 miliona evra odvojeno za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu i nabavku osnovnih potrepština kao što su privremeni smeštaj, hrana, zdravstvena nega, voda, higijena i zaštita za žene i decu.
7 miliona evra je dodatno izdvojeno kroz pretpristupne fondove EU kao pomoć vlastima u Srbiji da povećaju kapacitet i isplate zarade osoblju u prihvatnim centrima, kao i za nabavku opreme koja je potrebna za pružanje podrške izbeglicama, kao što su kombiji i autobusi.
Blizu milion evra je Delegacija EU preraspodelila iz pretpristupnih fondova za trenutne potrebe u prihvatnim centrima, kao što su kupovina sanitarne opreme i obnova prihvatnih centara.
Južne vesti će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.
Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?
Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…
Pokušaćemo da vam kroz više različitih priča prikažemo gledišta o EU građana sa juga, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.