I u Leskovcu vazduh zagađen iako se još ne mere PM čestice, nadležni kažu najviše zbog geografskog položaja

Popodne i uveče Leskovčani kažu da vide vazduh i da osećaju smrad koji im je nepoznat, ali da nemaju dovoljno informacija o zagađenju vazduha u gradu i plaše se kako on utiče na njihovo zdravlje. Da vazduh jeste jako zagađen, pokazuju merenja, a rezultati će biti još realniji kada u Leskovcu počnu da mere i PM čestice, za šta čekaju akreditaciju. Šef Odeljenja za zaštitu životne sredine Slađan Đikić smatra da su individualna ložišta najveći zagađivači, ali da je geografski položaj takav da pogoduje većem zagađenju.

Jedan Leskovčanin kaže da već mesec dana prati merenja kvaliteta vazduha u gradu i primetio je neobičnu situaciju – od 16 sati zagađenje u Leskovcu naglo raste i vazduh dobija boju i miris, pa je gotovo nemoguće boraviti napolju.

Izgleda kao neki smog, ali je miris kao neka hemije da se oseća u vazduhu. Oko 16 sati nenormalno poraste, od recimo 50 tih čestica na preko 800 i oko ponoći nestane. Miris je neobičan, niko ne može da prepozna šta je u pitanju. Automehaničar kaže da nije sagoreno ulje iz motora. Ja sam vodio statistiku sa sajtova koji objavljuju merenja i već mesec dana je približno ista situacija – posle 17 sati zagađenje naglo „skače“ – priča Leskovčanin.

I drugi njegovi sugrađani kažu da su ove zime primetili da je vazduh zagađen, ali da u Leskovcu o tome skoro niko ne priča i izgleda im kao da se niko ne bavi tim problemom.

Napolje da se izađe ne može nikako. Ovde se o tome ćuti. A mislim da građani moraju da znaju kakav vazduh dišu i kako da se ponašaju i koliko je to opasno za zdravlje – ističe.

Da se rezultati merenja kvaliteta vazduha svakodnevno objavljuju – na sajtu Grada Leskovca i Zavoda za javno zdravlje, kaže šef Odeljenja za zaštitu životne sredine Slađan Đikić, pa uverava da nije istina da se o tome ćuti, jer uz to građani mogu da pročitaju i preporuke.

Što se tiče uticaja zagađenja na zdravlje ljudi i na sajtu Zavoda i na sajtu Grada u svakom trenutku građani mogu da vide rezultate merenja po parametrima i uticaj na zdravlje – navodi Đikić.

Takođe pojašnjava da se trenutno mere azot-oksidi, sumporoksid i čađ, na tri merna mesta, a uskoro bi trebalo da mere i suspendovane PM čestice, koje su sitnije od čađi, pa samim tim i opasnije i tada bi trebalo da bude i realnija slika zagađanje vazduha u Leskovcu.

Što se tiče PM čestica, Leskovac ih još ne meri. Zavod za javno zdravlje je dobio instrument za merenje PM čestica, međutim zbog situacije nisu još dobili akreditaciju i zato još nisu u situaciji da mere PM 10 čestice. Zavod je dobio instrument od Agencije za zaštitu životne sredine, ušli su u proceduru pribavljanja dokumentacije i svega što je neophodno, mislim da su sve to pribavili, ali je ostala akreditacija i to je zbog korone malo usporeno, ali se nadamo da će uskoro početi i to da mere – pojašnjava Đikić.

Đikić kaže da je geografski položaj Leskovca takav da je velika kotlina, da gotovo da nema strujanja vazduha, pa svi zagađivači „ostaju“ tu i zato su vidljiviji. Ipak, priznaje i da su individualna ložišta problem, jer čak 90 % Leskovčana koristi čvrsta goriva, a kada je visok vazdušni pritisak i građani mogu da vide i osete šta dišu.

Upravo tako i objašnjava uzrok naglog skoka zagađenja, koji su Leskovčani koji prate merenja primetili.

Vazdušni pritisak utiče da se stvori taj kao poklopac neki, jače se osećaju ložišta tada, jer je preko dana toplije, ali uveče mora da se loži, vazdušni pritisak je veći, loži se i to je dim koji se spušta i pada u vidu smoga – navodi Đikić.

Iako smatra da klimatske promene i geografski položaj najviše utiču na zagađenje u Leskovcu, ipak smatra da postoje mere koje mogu da utiču da se kvalitet vazduha poboljša. Zato kaže da su izradili kratkoročni Akcioni plan, koji je početkom godine javno prezentovan građanima, a potom upućen Ministarstvu životne sredine na saglasnost.

Ističe da su u tom dokumentu svi važni podaci – ocenili su ko su najveći zagađivači, koliko je automobila i individualnih ložišta, ali i koje mere treba da preduzmu i kada to Ministarstvo odobri treba da ga usvoje i odbornici kako bi planove sproveli u delo.