Iako štetne, mesne prerađevine ipak na meniju u niškim vrtićima

Zašto je svakog ponedeljka na meniju predškolaca u Nišu pasulj, da li je zdravo da se mališanima u vrtićima služe viršle, šunke i paštete, a ne daju neke zdrave namirnice pitanja su koja muče pojedine roditelje. Nutricionista “Pčelice” kaže da znaju da su mesne prerađevine štetne, ali da su ipak na jelovniku, samo u najmanjoj meri.

Roditelji koji su se obratili Južnim vestima napominju da im nije jasno kako se za doručak neretko deci u vrtićima niške Predškolske ustanove “Pčelica” daju mesne prerađevine iako svi zdravstveni stručnjaci upozoravaju na njihovu štetnost. Ističu, svesni su da ne plaćaju velike svote novca za boravak mališana, ali ipak veruju da postoje bolja rešenja.

Zdravlje se gradi od najmlađih dana. Zašto se u vrtićima, koji moraju da vode računa o zdravlju dece, daju mesne prerađevine, koje nisu zdrave, forsira dosta šećera i masti? Verujem da se za isti novac mogu pripremiti zdraviji obroci poput ovsenih pahuljica, prosa i drugih žitarica koje se odlično kombinuju sa voćem i mlečnim proizvodima – kaže Nišlijka Jelena Vasiljević.

Da su mesne prerađevine štetne potvrđuje i pedijatar Slađana Stefanović iz niškog Doma zdravlja.

Ispitivanja Svetske zdravstvene organizacije su pokazala da postoji visoki rizik nastanka oboljenja debelog creva, kao posledica mogućeg prisustva različitih hormona, antibiotika, aditiva i drugih konzervansa u mesnim prerađevinama – objašnjava pedijatar Slađana Stefanović.

Ona kaže da doručak dece treba da se sastoji od ugljenih hidrata (žitarica, hleba, voća) i proteina, odnosno mlečnih proizvoda i jaja, kao i malo masti.

Nutricionista PU “Pčelica” Milica Anđelković kaže sve predškolske ustanove u Srbiji koriste suhomesnate proizvode i mesne prerađevine.

Nije lako dati svaki dan detetu za obrok nešto novo. Godina ima mnogo dana i meseci i nema se mnogo izbora. Svi znamo da je štetno, ali neke moje kolege u Vojvodini u vrtićima daju i slaninu. Svesni smo da je to štetno, ali ga nismo izbacili već smanjili na najmanju moguću meru – navodi Anđelković.

Ističe da se trude da suhomesnate proizvode zamene namazima koje sami pripremaju, kao i da njihova kuhinja priprema domaću paštetu na bazi pilećeg mesa, povrća i začina, u kojoj, tvrdi, nema aditiva i pojačivača ukusa.

Pravimo naše namaze koji su mnogo zdraviji, nemaju ništa suhomesnato u sebi, nema mnogo masnoće, nitrata, nitrita i aditiva. To pripremamo na bazi mlečnih proizvoda i barenih jaja. Sami smo osmislili to i deca lepo to prihvataju – kaže Anđelkovićeva.

---

Pasulj ponedeljkom zbog nabavke

Decenijama već ponedeljkom deca u niškim vrtićima ručaju pasulj sa nekom salatom, a zašto je to tako objašnjava nutricionista “Pčelice”.

Pasulj je namirnica koja ima veliku kalorijsku vrednost i dosta gvožđa u svom sastavu, pa se smatra da on može bez mesa da čini obrok. Zato ga i biramo jer je teško dobiti meso za ponedeljak. Kad će stići, kad će se obraditi i spremiti. Mi ne radimo vikendom. Tako da je zapravo problem u mesu – objašnjava Anđelković.

Ona napominje da se deci daje ono što je bezbedno i naravno hranljivo, ali i izvodljivo za pripremu i distribuciju. Tvrdi da je sve u granicama nutritivnih i kalorijskih nomativa.

Trudimo se da ponudimo deci on što je zdravo koliko je to moguće jer smo ipak velika fabrika hrane, sprema se veliki broj obroka i oni se distribuiraju u veliki broj vrtića, kao i škola – ističe nutricionista “Pčelice”.

---

Kako do zdravijih jelovnika?

Nišlijka M. Jović smatra da u “Pčelici” treba da budu kreativniji i zamera što se na jelovniku češće ne nalazi riba, kao i brokoli, leća i drugo ne tako, kako kaže, popularno povrće.

Nutricionista, pak, ističe da se u „Pčelici“ na meniju nalazi puno povrća i raznovrsnog mesa.

Svakog meseca imamo ribu za ručak, jednom, a ponekad i dva puta. Dobijaju i tunjevinu i namaz od sardine – kaže nutricionista “Pčelice”.

Pomoćnik direktora “Pčelice” Zoran Blagojević napominje da su ranije pokušavali da ubace neke nove namirnice na jelovnik, ali da deca nisu želela da ih jedu.

Leću smo pokušavali da dajemo deci, ali nije bila lepo prihvaćena. Sad smo ponovo to stavili na spisak za nabavku i planiramo da opet probamo i vidimo da li će deca ipak to prihvatiti. Davali smo i ovsene pahuljice, ali nije ni to prošlo dobro, nemaju naviku decu da to jedu – objašnjava Blagojević.

---

Ručak pre ili posle spavanja?

I dok u Beogradu i Novom Sadu mališani u vrtićima užinaju pre dremke u podne, a ručaju nakon nje, u Nišu je raspored obroka obrnut.

Dete ruča u 11:30 kada je pospano i nervozno i ne može lepo ni da jede, a posle spavanja užina. Kada ga preuzmem iz vrtića u 16 sati ono je gladno. Razumem da je ranije većina roditelja radila do 14, pa su odmah uzimali decu, ali sada mnogi rade do 16 ili 17 sati – kaže Nišlija A. M.

Nutricionista “Pčelice” Milica Anđelković kaže da jeste bolje da dete pre dremke ima laganu užinu, pošto se hrana teže i sporije vari kada se leži i spava.

Pre oko 15 godina smo imali neki pilot projekat kada je promenjen režim ishrane i nije se pokazalo najbolje. Nije zaživelo. Kosilo se sa rasporedom radnika u vrtiću, a imali smo i pritužbe roditelja – priseća se Anđelkovićeva.

Ona napominje da je možda rešenje da se anketiraju roditelji i vidi šta njima odgovara.