Istraživanje NKD: Informisanje građana u doba korone centralizovano

Tokom pandemije virusa korona građani su više nego obično tražili odgovore na brojna pitanja, a posebno o situaciji u svom gradu, vrlo često smatrajući da se ono što govore nadležni razlikuje od stvarnosti. Njihova pitanja su vrlo često ostajala bez odgovora. To je pokazalo i istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), u kome je skoro polovina ispitanika rekla da su potpuno ili delimično neinformisani o stanju svoje lokalne zajednice povodom korona virusa.

Glad za informacijama od početka epidemije i proglašenja vanrednog stanja prisutna je među građanima juga Srbije. Novinarima Južnih vesti svakodnevno su stizala brojna pitanja i nedoumice građana, nadležni su vrlo često ćutali i time samo povećavali paniku među ljudima.

Krizni štab se neko vreme svakodnevno obraćao građanima, ali odgovore na pitanja sa lokala, koje im je i u ime redakcije Južnih vesti postavljao novinar Željko Veljković, vrlo često nisu imali ili su govorili uopšteno.

Zato i ne čude rezultati istraživanja koje je sprovela Nacionalna koalicija za decentralizaciju. Ispitivali su informisanost građana u doba korone, onlajn anketom sa korisnicima društvenih mreža na koju je odgovorilo 104 ljudi iz cele Srbije.

Rezultati istraživanja; foto: NKDZaključak do koga su došli je da su građani nedovoljno informisani o stanju na lokalu i da su informacije centralizovane. Centralizovanje informacija Vlada je i zvanično pokušala tokom vanrednog stanja, što su mnogi smatrali prikrivenom cenzurom.

Rezultati ukazuju da su građani u većoj meri informisani o temama na nacionalnom nego na lokalnom nivou – dok se čak 61% izjasnilo kao potpuno ili delimično informisano na nacionalnom nivou, na lokalnom nivou ove ocene dalo je svega 32% ispitanika, a čak 46% smatra da je potpuno ili delimično neinformisano o stanju svoje lokalne zajednice povodom korona virusa - navodi NKD.

Najpotrebnije informacije koje ne dobijaju odnose se upravo na broj zaraženih u njihovim gradovima i opštinama i više od petine ispitanika je to navelo kao glavni problem.

Takođe je oko 12 % njih navelo da ne dobija informacije o realnom broju zaraženih i preminulih, o čemu su Južne vesti pisale.

Oko 10 % ispitanika reklo je da im nedostaju informacije o realnom stanju u bolnicama i stanju zdravstvenog sistema, a samo 5 % njih smatra da dobija sve potrebne informacije.

Ispitanici su istakli (14,28%) da bi želeli da dobiju detaljnija i jasnija uputstva o tome kome se, i na koji način obratiti u slučaju sumnje na virus COVID-19. Ove informacije su, ocenjuju, iz različitih izvora bile drugačije, neretko i potpuno suprotne. Navode i da nemaju, a da su im potrebne informacije o zdravstvenim institucijama, specijalističkim ordinacijama, hitnoj pomoći, odnosno o zdravstvenoj zaštiti koja nije povezana sa virusom COVID-19 (12,5%) - dodaju.

U istraživanju je najveći broj građana (74%) rekao da ima sva ili skoro sva uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja.

Rezultati istraživanja; foto: NKDAnketa je pokazala i da se najviše ispitanika informiše putem društvenih mreža, ali i da njima najmanje veruje. Prema rezultatima takođe se najviše informišu i putem internet portala, a nešto manje preko nacionalnih TV stanica koje građanima ne ulivaju mnogo poverenja, iako je među njima i javni servis.

Kao opšti zaključak, značajan broj anketiranih konstatovao je da su informacije često nedovoljno jasne, a nekada i kontradiktorne, dok pojedine informacije karakterišu kao uznemiravajuće, a njihovo saopštavanje kao širenje panike - ističu.

NKD smatra da je centralizacija informisanja tokom vanrednog stanja imala izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja ih se lično tiču. Napominju da to utiče i na pribegavanje verovanju u glasine i neproverene informacije, što je opasno u slučaju pandemije i nikako ne doprinosi suzbijanju virusa.

Sprovedeno na nereprezentativnom broju ispitanika, ovo istraživanje polazna je osnova za opsežnu studiju koja bi se morala sprovesti, kako bi se izvršila procena kvaliteta informisanja građana u vanrednom stanju, jer odgovorno postupanje građana počiva na njihovoj obaveštenosti, a odgovorno postupanje vlasti se ogleda u davanju tačnih, preciznih i pravovremenih informacija - napominju u NKD.

Detaljne rezultate njihovog istraživanja, gde možete videti i kojim konkretno medijima građani najmanje i najviše veruju, a koliko veruju Kriznom štabu, predsedniku Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić, možete pogledati ovde.