Istraživanje pokreta “Meri” pokazalo da Hitnu pomoć najduže čekaju Nišlije
Istraživanja pokreta “Pravo na život - Meri” pokazala su da više od milion građana Srbije nema pristup adekvatnoj Službi hitne pomoći, te su na osnovu postojećih podatka ustanovili da je prosečan broj poziva na broj 194 u odnosu na broj stanovnika najveći u Nišu i iznosi 62%, a da jednu ekipu Hitne pomoći čeka 36.389 Nišlija, zbog čega kažu da je potrebno donošenje novog zakona.
Iz “Pravo na život - Meri” kažu da su sproveli istraživanje jer je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema zakon, kao ni podzakonski akt, koji uređuje rad Službe hitne pomoći, a da nepostojanje sistemskog pristupa i standardizacije usluga Hitne zdravstvene zaštite, u mnogome doprinosi netransparentom radu Hitne pomoći, koji se teško može pratiti i unapređivati od strane stučne zainteresovane javnosti.
Kao rezultat stihijskog postupanja čiji kvalitet zavisi od konkretnog zaposlenog ili konkretne medicinske jedinice, veliki broj građana i građanki nema pristup hitnoj zdravstvenoj zaštiti odgovarajućeg kvaliteta - kažu iz “Meri”.
"Nisu krivi lekari, u pitanju je rukovođenje Zavodima"
Nišlije najduže čekaju na Hitnu pomoć; Ilustracija; foto: A. Kostić Na osnovu poslednjih dostupnih dokumenata koji sadrže podatke o efikasnosti rada iz “Pokreni život - Meri” ustanovili su, upoređivanjem 4 najveća Zavoda za hitnu pomoć u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, da je najveći prosečan broj poziva u odnosu na broj stanovnika zabeležen u Nišu, čak 62%, dok je u ostala tri Zavoda taj procenat 42%.
Broj stanovnika u Nišu je 254.723, broj pregleda 25.556, broj ekipa Hitne pomoći 7, prosek poziva iznosi 159.449, prosek intervencija na 1.000 stanovnika je 100, dok je prosek intervencija po broju poziva 16%, prosek poziva po broju stanovnika je 1,59, što ukupno čini 62% - saopštili su iz pokreta.
Pozivajući se kriterijume iz Člana 12 Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama, Zavod za hitnu medicinsku pomoć može osnovati i obavljati zdravstvenu delatnost ako ima najmanje jednog doktora medicine, jednu mednicinskog tehničara i vozača na 6.000 stanovnika, na osnovu čega su izračunali da bi Niš morao imati 42 tima, od kojih bi 8 ekipa bilo u istoj smeni.
Podsetimo, niška Hitna pomoć 2020. godine bila akter afere, kada je zbog toga što su komentarisali stanje u Hitnoj pomoći ispod posta za tekst na Fejsbuk stranici Južnih vesti, lekar Miodrag Branković i medicinska sestra Marina Stanisavljević Branković, koji rade upravo u Hitnoj pomoći, prijavljeni su od strane kolega za iznošenje neistina i uznemiravanje javnosti. Kako je tada Branković rekao, njega i njegovu suprugu prijavili su zamenica direktora, a sadašnja VD direktorka Snežana Radivojević i glavni tehničar Ivana Štibrić, ali mu nije bilo jasno zbog čega.
Komentari
Poslednji komentari
Rade
00:42 // 28. 2. 2023.
Uvesti Paramedikuse i rasformirati ovakav vid Hitne pomoći. Lekare iz Hitne u Urgentne službe. 2 paramedikusa po vozilu, i napravi dovoljno ekipa
Nislija
18:43 // 27. 2. 2023.
Manjak ljudi u Hitnoj pomoci je uzrok da se ne stize sve na vreme. Ljudi rade medjusmene, posle jedne nocne idu u drugu nocnu smenu sve sa izgovorom da imaju manjak sati. Ima puno ljudi koji cekaju na posao, zaposlite ih i resite problem. Zika Sekirce je urnisao Hitnu, potrebno ce biti pravi ljudi da je vrate na pravi kolosek.
Ivan Nis
17:21 // 27. 2. 2023.
Treba malo da se pojača brojno stanje novih sanitet vozila od Markonisa Nis i da se ubace jos vozaci i medicinsko osoblje,mozda tad uspeju da skrate vreme dolaska na intervenciji.Ne bi škodilo ljudima i malo povećanje plate 10-20%,rade ozbiljan posao.
Nenad
21:57 // 27. 2. 2023.
Da se nauče osnovnoj kulturi. Da gledaju ljude kao živa bića a ne kao ljudsko meso. Kada ih pozoveš ne zoveš iz hira nego zato što je nekom zdravlje ugroženo a oni te samo jednostavno iskuliraju i iznerviraju.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.