Iz stručnog i iz ugla roditelja: Šta prekomerna upotreba ekrana i mobilnih donosi i odnosi deci

Preterana izloženost tehnologijama i medijskim sadržajima može negativno uticati utiče na učenje i razvoj govora kod dece jer to nisu interaktivne aktivnosti, objašnjava defektolog iz Niša Nataša Živković i dodaje da lišavanjem tehnologije u ranom uzrastu, a kasnije i igrica, deca mogu postati autsajderi u društvu, ali da roditelji moraju da pronađu balans.

Prekomernom upotrebom mobilnih telefona i gledanjem televizije, prema rečima Nataše Živković, deca neće steći sposobnost da se izraze, podstaknu govor i maštu, već će pasivno gledati i biti "listači" sadržaja na internetu.

Dešava se često, ako govorimo o prekomernom gledanju crtanih filmova, da deca progovore tako što ponavljaju fraze koje su čuli na televiziji. To nije funkcionalan govor. Dete mora da bude stimulisano, mora da bude uključeno, da se igra, da stvara, da bude pitano, da mu bude objašnjeno, da ruši i da padne, tako se podstiče razvoj, a ne samo sedenjem i gledanjem - rekla je Nataša.

Takođe smatra da roditelji ne smeju da se drže prošlosti i decu vaspitavaju na vrednostima na kojima su oni vaspitavani, te da je potrebno decu od najranijeg detinjstva pripremati na život koji će biti baziran na tehnologijama, ali da to mora biti u “zdravoj meri”. Kada je reč o starijoj deci, Nataša kaže da će oni pre izabrati virtualni svet od igranja na ulici.

U detinjstvu je socijalizacija imperativ i dobro socijalizovano dete je mentalno zdravo dete, samim tim ne podržavam igranje igrica i virtuelnu komunikaciju sa drugarima. Mislim da bi roditelji trebalo slobodno vreme da posvete tome da vode decu u parkove, na izlete, u igraonice, da se što više druže. Naravno da im treba dopustiti i da igraju igrice, ali im ograničiti vreme - kaže Nataša Živković.

Kako ovaj defektolog kaže uglavnom se o uticaju tehnologija na razvoj dece govori negativno, ali da pored očiglednih negativnih uticaja, postoje i oni pozitivni.

Postoji veliki broj korisnih, edukativnih igrica i mislim da su to sadržaji koje bi trebalo prvo plasirati deci, da ona znaju da tu mogu nešto da nauče i da je zabavno. Ne mora odmah da im se pokaže da tu mogu da gledaju crtane filmove i da igraju igrice, već da mogu nešto da nauče - kazala je Nataša.

Nedovoljan broj stručnjaka na veliki broj dece

"Dešava se često, ako govorimo o prekomernom gledanju crtanih filmova, da deca progovore tako što ponavljaju fraze koje su čuli na televiziji"; foto: JV / N.Đ Najveći problemi sa kojima se roditelji sureću, tvrdi Nataša, jesu uticaj sredine, kada dete primeti da druga deca koriste mobilne telefone, roditelji tada ne bi trebalo dopustiti da ispadnu “najgori roditelji” u očima svoga deteta, zabranjivanjem telefona, ali moraju istrajati u svojim metodama vaspitavanja.

Nekada ste umorni, imali ste naporan dan na poslu, boli vas glava ili ste seli u restoran na ručak, a vaše dete ne želi da sedi mirno dok vi sedite, jedete, ležite ili samo ćutite. Tada je u stvari najlakše dati detetu telefon da se zanima. To su situacije kada bi trebalo da istrajete i ne date mu telefon, nego ga animirate - rekla je Nataša.

Roditelji u Nišu takođe potvrđuju da je veoma teško vaspitavati decu da ne budu zavisna od mobilnih telefona i tableta, ali da žive u takvom vremenu da se od tehnologija ne može “pobeći”. Zbog toga se trude da što više vremena provode sa decom igrajući razne igre u kojima će im razvijati maštu.

Nažalost, nekada je lakše uključiti telefon, tablet ili TV kako bi se završile sitne i svakodnevne obaveze, ali lakše ne znači i bolje. Trudim se, a verujem i mnogi roditelji, da deca ne provode mnogo vremena na telefonima, ali nekada to bude i par sati dnevno u više razmaka. Ima nekoliko edukativnih igrica, ali i pristup YouTube-u za decu. Pratim šta gleda, blokiram neadekvatan sadržaj - rekla je jedna Nišlijka.

Problemi sa kojima se defektolozi susreću, kako Nataša kaže, jesu nedovoljan broj stručnjaka na broj dece sa kojom bi trebalo da rade, ali i to što u školama još uvek nema nijednog zaposlenog defektologa. Takođe, smatra da zbog nedovoljnog broja defektologa u zdravstvenom sistemu nisu dostupni svima, što je Nataša izdvojila kao najveći problem sa kojim se njena struka susreće.