Izvršitelji dobijaju 90 % predmeta suda - cilj smanjenje troškova i veća efikasnost

Nešto manje od 10.000 nerešenih predmeta će iz fioka niškog Osnovnog suda otići u ruke javnih izvršitelja zbog promene Zakona, a sutkinja Vera Petrović kaže da će ih to rasteretiti, dok građani mogu da očekuju brže rešavanje sporova. Javni izvršitelj Strahinja Milinović ističe da to znači i više nadležnosti za njih, jer će moći i da razmatraju neki predmet, a ne samo da sprovode rešenja.

Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku bila je tema novog ciklusa predavanja "Otvorena vrata pravosuđa" koji je održan u Osnovnom sudu u Nišu. Predavači su građanima približili novine Zakona o izvršenju i obezbeđenju u kome je promenjeno čak 160 članova.

O novoj ulozi sudova i glavnim izazovima govorila je sutkinja Osnovnog suda u Nišu Vera Petrović.

Veliki broj predmeta, 90 % će otići od suda ka javnim izvršiteljima, svuda gde se radi o naplati novčanih potraživanja. U sud će ostati možda nekih 10 % predmeta od ovih postojećih i to gde se radi o viđanju deteta, činjenju gde može samo izvršni dužnik da čini, nečinjenju i vraćanju radnika na rad. Svi ostali predmeti idu javnim izvršiteljima, tako da će to od tih sad već koliko ih bude na kraju oko 10.000 nerešenih, otprilike 10 % ostati sudu - pojašnjava.

O novinama i većem ovlašćenju izvršitelja na Otvorenim vratima pravosuđa; foto: CHRIS Sutkinja pojašnjava da ta izmena za sud znači da će moći da se posvete rešavanju prigovora i žalbi, jer će imati više vremena za to. Građani, a posebno oni koji su u postupku poverioci, pojašnjava, mogu da očekuju da će se oni brže okončati i sprovesti, odnosno da će sve biti efikasnije.

O dosadašnjem iskustvu i o tome šta građanima donose promene govorio je javni izvršitelj za područje Višeg i Privrednog suda u Nišu Strahinja Milinović. Kaže da je osnovni cilj izmena Zakona povećanje efikasnosti u radu i smanjenje troškova.

Predmeti iz suda još nisu stigli do izvršitelja, a Milinović ukazuje na to da i kada stignu neće svi moći da budu rešeni brzo.

Mi se nadamo da ćemo kao i sud da sprovodimo neku pravdu da tako kažem, odnosno da završimo što veći broj predmeta. Međutim, to su predmeti koju su po više godina već u radu u sudu, tako da neće oni da idu istom brzinom kao predmeti koji dođu kod nas i mi krenemo otpočetka. Dok se izvršitelj i pomoćnik upozna sa predmetom, dok utvrdi da li ima nekih nepravilnosti u radu, pa dok se vidi u kojoj je fazi predmet, možda je nešto do pred kraj, nešto na početku - dodaje.

Suština je da javni izvršitelji sada imaju više nadležnosti i da će samim tim rešavati više sporova nego ranije. Takođe kaže da je novina što njihov posao neće biti samo da sprovedu rešenje suda, već će moći i da ih razmatraju.

Elektronska oglasna tabla suda novina

Cilj ovih novina je pored svega i brže rešavanje sporova, a upravo je jedna od glavnih zamerki građana sporost - na neke odluke čekaju godinama, pa i decenijama. Izvršitelj kaže da svi koji učestvuju u postupku doprinose da to bude brže i kraće. O novinama i većem ovlašćenju izvršitelja na Otvorenim vratima pravosuđa; foto: CHRIS

Da li je to sud, da li dužnici, poverioci, da li je javni izvršitelj. Činjenica da možda ima kancelarija izvršitelja koji ne rade punim kapacitetima. Ali ponašanje dužnika, da ne primaju poštu namerno, da se ne odazivaju kad prime poštu, da ne žive na adresi gde su prijavljeni, da nije regulisana generalno situacija i postoji problem sa adresama koje su bez broja i poštar ne može da ih nađe. Ja sam apelovao na to da se ljudi odazivaju, da primaju poštu i da sarađuju sa onim ko ih tuži, to je uvek najbolje - poručuje Milinović.

To je i jedan od razloga što odnedavno postoji Elektronska oglasna tabla suda kojoj se pristupa preko ovog linka.

Viša pravna savetnica koja učestvuje u USAID projektu vladavine prava Sonja Prostran pojašnjava da je ona upravo namenjena građanima koji izbegavaju da prime neko rešenje ili im je izgovor da ga nisu primili, jer misle da će time da izbednu da on bude sproveren. Sada kroz par klikova mogu da saznaju da li su u izvršnom postupku i pogledaju dokument koji im nije uručen lično.

Bilo je pitanja na ranijim događajima kako će neka baba da pristupi tome. Odgovor je da te bake sa sela redovno primaju poštu i plaćaju, a ovaj servis je namenjen upravo onima koji izbegavaju da prime poštu ili neko rešenje, ne žive na pravoj adresi ili kažu da nisu bili obavešteni - pojašnjava.

O ulozi organizacija civilnog društva u ostvarivanju efikasnosti i pravičnosti u postupku pred sudom govorio je Goran Mitrović iz Udruženja Narodni parlament Leskovac, a kaže da se oni više od 20 godina bave promocijom ljudskih prava, kao i pravima potrošača. Najveći problem iz njegovog iskustva, pored svega pomenutog, je to što građani nisu svesni sa čime sve mogu da se suoče tokom postupka, kao i to što misle da će izbegavanjem rešenja da izbegnu i njegovo sprovođenje.

Opšti cilj projekta "Otvorena vrata pravosuđa", koju organizuje koalicija 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja i koji je podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Srbiji.