Januara povećan broj poziva žena koje prijavljuju nasilje

U vreme božićnih i novogodišnjih praznika SOS telefon u Vranju, za žene koje su doživele porodično ili partnersko nasilje, beleži više slučajava porodičnog nasilja, nego ostalim danima. Broj žena koje januara pozovu SOS telefon je nekad i pet puta veći nego ostalih meseci u godini.

Iz Odbora za ljudska prava kažu da se to dešava jer je porodica tada više na okupu i potegnu se teme razgovora za koje se inače nema vremena, a najveći razlog zašto do nasilja dolazi je nedostatak znanja da se nasilništvo prepozna na vreme.

Prema podacima SOS kutka u Vranju broj poziva koji je njihov telefon primio januara 2019. godine bio je veći nego ostalih meseci. Međutim, tako je i u ostalim organizacijama, kažu, a čak i u zemljama Evrope u vreme praznika i godišnjih odmora. Kao glavni razlog zašto do nasilja dolazi baš u vreme porodične radosti iz Odbora za ljudska prava navode više zajedničkog vremena nego obično.

Za vreme praznika su svi kući, a samo zajedničko funkcionisanje danima izaziva netrpeljivost i povećanje nasilja. Tada su više zajedno, više pričaju o problemima u porodici, imaju više vremena jedni za drugi, a upravo tad dolazi do rasprava i nesuglasica, a tome doprinosi i konzumiranje alkohola. Kada idu na posao nemaju kad da porazgovaraju, ili je to usput - kaže Suzana Ristić iz Odbora za ljudska prava.

Na godišnjem nivou SOS telefon primi preko 1.000 poziva od oko 250 žena sa teritorije Pčinjskog okruga i van njega, mesečno bude oko 80 poziva, a nekad čak i preko 300 poziva u januaru, kažu iz Odbora za ljudska prava.

Najveći problem je u tome, kaže Ristić, što se u našem društvu neki oblici nasilnog ponašanja podrazumevaju, zato nam se žene nekad javljaju kasno kada nasilništvo postane stil života i kada osobe već žive u krugu nasilja, zbog toga je neophodno da se radi na povećanju znanja o tome šta kako prepoznati nasilničko ponašanje.

Nasilniku ne piše na čelu da je nasilnik, ako je u profilu karaktera i ponašanja našeg druga, rođaka, dečka, supruga, njegov nasilnički postupak može biti danas u nekom kontaktu sa nama. Ne možemo programirati kada će se desiti nasilje, možemo samo da vidimo da neka situacija postaje opasnija i da se neko drugačije ponaša. Ako imamo znanje da prepoznamo nasilničko ponašanje što nama i jeste cilj, možemo na vreme odlučiti da stavimo granicu. Mi sami biramo da li ćemo živeti u krugovima nasilja od ujutru do uveče, pa iznova. Najveća zabluda je "verovala sam da će se promeniti" i "tu sam zbog dece" - priča Ristić.

Dodaje, da je rad sa nadležnim institucijama bio bolji prethodnih godina. Kako kaže, postupanje pojedinaca u institucijama je nije efikasno i stručno, jer ne postupaju sa žrtvama kao prema nekome ko prijavljuje nasilje, nego kao prema nekome ko dolazi već 10 puta i ne znaju više šta će sa njim i tako doprinose da žrtva ne izađe iz kruga nasilja, a Odbor za ljudska prava je tu u delu da ohrabri žrtve da ne ćute.