Jesmo li sami - niški fizičar o kontaktu sa vanzemaljcima, opasnostima i dosadašnjim pokušajima

“Ako otkrijemo da postoji život van Zemlje, biće to najveće otkriće u istoriji, ali ako otkrijemo da ne postoji - biće to velika odgovornost i ogroman teret za čovečanstvo” - jedna je od poruka sa predavanja niškog fizičara Dragana Gajića na PMF-u. On kaže i da je do sada samo jedan sumnjiv signal “uhvaćen” na Zemlji i da od ispijanja kafe sa vanzemaljcima još dugo neće biti ničega, ali da kontakti tek predstoje.

Drevna je potreba čoveka da dobije odgovor na pitanje “Jesmo li sami?”. Gajić kaže da najpre treba postaviti pitanje - zbog čega bi ljudi uopšte uspostavljali komunikaciju s vanzemaljcima.

Mi ne znamo da li bi došli kao u filmu Rat svetova, pucali i ubijali ljude, razarali gradove, da li bi bili kao u Osmom putniku. Zato se postavlja pitanje da li treba da komuniciramo uopšte sa njima. Međutim, postoji u ljudskom biću nešto što ga “čačka” još iz perioda kad nam je opao rep - počinje priču Gajić.

foto: JV / Tamara RadovanovićPrema njegovim rečima, postoji zebnja da bi slanje poruka vanzemaljcima moglo da dovede do kontakta sa onima koji su neprijateljski nastrojeni ili do toga da Zemlju napadnu zbog njenih resursa.

Ipak, učešće u međuzvezdanoj komunikaciji prevazilazi zemaljske nacionalizme i tera ljude da nastupaju kao jedinstvena civilizacija i vrsta, ističe Gajić.

Eventualna komunikacija s vanzemaljcima bila bi jako složena, dodaje on, iz više razloga - ogromno rastojanje, različite vremenske sekvence egzistencije, moguće razlike u evoluciji i drugo.

Osim toga, još uvek ne postoji univerzalni kosmički jezik na kome bi se takva komunikacija odvijala, pošto Gajić napominje da se ne može očekivati da vanzemaljci govore bilo koji od 6.000 - 7.000 jezika i dijalekata, koliko postoji na Zemlji.

Komunikacija sa vanzemaljcima podrazumevala bi i da su oni inteligentni, što znači da imaju sposobnost za prenos poruka i rešavanje problema ili da razvijaju tehnologije - ističe profesor.

Smatra da bi za formiranje univerzalnog jezika veliki značaj imala veštačka inteligencija, jer je ona u mogućnosti da obradi veliku količinu podataka, kao i da bi vreme za razmenu poruka bilo mnogo duže od jedne ljudske generacije.

Od komunikacije neposrednim kontaktom nema ništa. Neposredni kontakti uz ispijanje kafice, odnosno kontakti treće vrste, zanemarljivo su verovatni. Uostalom, to nam nije ni neophodno. Ko zna kakvi su, a možda eventualni tvorac nije ni želeo da se međusobno družimo - kaže fizičar.

Čak i ako postoje, pojašnjava Gajić, oni mogu imati drugačije čulne organe, emocije i filozofiju.

Mi na Zemlji ne možemo da komuniciramo čak ni sa delfinima i kitovima, za koje se pouzdano zna da međusobno komuniciraju - navodi Gajić.

Dodaje da su svi snimci navodnih vanzemaljaca i letećih tanjira na internetu neistiniti i da su svi dosadašnji pokušaji da se uspostavi kontakt sa njima ostali na nivou teorije, a bilo ih je dosta.

Ko je pokušavao, kako i šta je “Wow signal”

Ništa što je čovek napravio ne može se videti sa Meseca, pa ni Kineski zid, ističe Gajić. Ipak, kroz istoriju su postojali brojni pokušaji i predlozi o tome kako poslati signale u kosmos.

foto: JV / Tamara RadovanovićPrilikom jednog takvog projekta, koji je trajao sve do 2020. godine i u sklopu kojeg je svako na računar mogao da instalira besplatan softver i “hvata” sumnjive signale, “uhvaćen” je samo jedan takav - “Wow signal”, detektovan preko teleskopa “Veliko uvo”.

Astronom Fon Litrov je predlagao, recimo, da se u Sahari iskopaju ogromni rovovi raznih oblika i da se ispune vodom i zapaljenim kerozinom, smatrajući da će to biti vidljivo stanovnicima Marsa.

Nemački matematičar Karl Fridrih Gaus predlagao je da se u sibirskoj tundri napravi ogroman vizuelni dokaz Pitagorine teoreme, da se sadi cveće po ivicama, a unutrašnjost da se ispuni pčenicom. Time bi ljudi pokazali vzc da su ovladali geometrijom, logikom i poljoprivredom - priča Gajić.

Tesla je bio ubeđen da je Mars nastanjen inteligentnim bićima, ali Gajić kaže da je to bilo verovatno pod uticajem Gensberga, oca naučne fantastike u Americi. Predlagao je da se komunikacija sa vanzemaljcima obavlja preko radio-talasa.

BBC-jev prenos Olimpijade u Berlinu prvi je 1936. godine probio jonosferu, ali do danas nema odgovora na to, dodaje Gajić.

U kosmološkoj istoriji, gigantske eksplozije hipernovih sa ubitačnim gama bleskovima “sterilisale” su kosmos. Sada tek stasavaju civilizacije. To bi značilo da se u galaksiji dešava vrlo značajan fazni prelaz na relativno kratkotrajnoj vremenskoj skali koji će od beživotnog, mrtvog mesta pretvoriti u sistem koji vrvi životom velike složenosti - zaključuje on.

To bi, kako dalje pojašnjava, moglo da znači da nam kontakti tek predstoje.