Jug Srbije se prazni - neophodno povećanje nataliteta i posao za najbolje

Prostor juga Srbije se prazni, mladi odlaze u potrazi za boljim životom, a natalitet je na niskom nivou. Da bi se to promenilo, prema zaključcima učesnika okruglog stola SANU, potreban je i ravnomeran regionalni razvoj, jačanje porodice i reproduktivnog zdravlja, bolji položaj žena, ali i pozitivna selekcija najdarovitijih pri zapošljavanju, kao i da se poslodavci stimulišu da podrže proširenje porodice svojih zaposlenih.

Jug Srbije karakteriše negativan prirodni priraštaj i težnja mladih za odlaskom iz ekonomskih razloga što je, prema zaključcima skupa SANU koje potpisuju predsednik ogranka ove institucije u Nišu Ninoslav Stojadinović i Ljubiša Mitrović, posledica i geopolitike, ali i specifičnosti tranzicije.

Okrugli sto na temu “Osobenosti zdravstvene kulture i patologije stanovništva jugoistočne Srbije i njihov uticaj na demografsku reprodukciju”, pokušao je da detektuje probleme i ponudi rešenja za taj rastući problem.

Demografska obnova Srbije, a naročito juga, podsticaj rađanja i zaustavljanje migracija, kako navode iz SANU, traži politiku i kulturu mira u regionu, ali i ispravljanje dugodecenijske nepravde neravnomernog razvoja zemlje, čiji je jug jedan od “žrtava”.

Ali, ta obnova traži i da mladi jačaju svoje reproduktivno zdravlje.

...u okolnostima porasta seksualnih aktivnosti adolescenata, raširenog odlaganja rađanja, učestalog rizičnog ponašanja omladine, pasivnog odnosa roditelja prema seksualnom obrazovanju dece, niskog sistemskog nivoa seksualne edukacije, nedovoljne prilagođenosti zdravstvenih službi potrebama mladih, nezadovoljstva žena položajem u partnerskim vezama - navode iz SANU.

Ta obnova zahteva, kako dodaju, i razvijanje nove mreže institucija u oblasti zdravstva, obrazovanja i kulture, odnosno unapređivanje kvaliteta rada postojećih institucija.

U kulturi omladine, navode iz SANU, sreću se rasprostranjene želje i planovi da odu odavde, nestabilne adolescentske partnerske veze, kao i “denatalitetski obrasci vrednovanja i ponašanja”.

“Bolji uslovi za roditeljstvo - da nas bude više”

Za podsticaj nataliteta, iz SANU kažu da treba jačati savremenu porodicu, ali i bitno poboljšati položaj žena, naročito majki. Da u Srbiji nije samo dovoljno želeti decu, pokazuju i preporuke za državu i poslodavce. Potrebni bolji uslovi za majke;Foto: flickr, ilustracija

Veoma je važno podići svest o značaju usklađivanja rada i roditeljstva, zakonski regulisati odgovarajuće stimulativne mere (poreske olakšice, ekonomske povlastice, medijsku promociju firmi i primera dobre prakse) za društveno odgovorne poslodavce, spremne da daju podršku strategiji podsticanja rađanja kako finansijskom potporom, tako i preraspodelom radnog vremena, uvođenjem kliznog radnog vremena i rada kod kuće - neki su od zaključaka.

Dok se država deklarativno zalaže za pronatalitetsku politiku, nove izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici izazvale su nezadovoljstvo javnosti, pa i proteste majki na ulicama u Nišu i Srbiji.

“Sprečiti odliv mozgova - da nas bar ne bude manje"

Jedna od najbolnijih tačaka srpske tranzicije je što trend “odliva mozgova” iz devedesetih nije zaustavljen, a negativna selekcija i zapošljavanja po partijskim i drugim vezama ga i dalje podstiču, pa se predlaže i "radikalan zaokret u kadrovskoj politici".

Kroz pozitivnu selekciju, kako bi najdarovitiji imali prioritet u zapošljavanju, čime bi se zaustavio trend odliva mozgova, i ojačali inovativno-razvojni potencijali naše zemlje - preporučuju iz SANU.

Odlaze jer ne vide budućnost u Srbiji?; Foto: Flickr/college-libraryUz paradoks da je radikalno da najbolji imaju prednost, preporučuje se i nov odnos prema “intelektualnoj dijaspori” kako bi se podstakao povratak iz inostranstva obrazovanih i stručnih.

Inače, problem nataliteta nije ekskluzivno srpski fenomen, jer je, prema istraživanjima, u "značajnom" padu u polovini zemalja na svetu.