Jug Srbije u 2023. dobio 8 novih primarijusa u zdravstvu

Među 39 predstavnika medicinske struke koji su svojim radom u 2023. zaslužili zvanje primarijusa, najviše stručne "titule" u zdravstvu, njih 8 je sa juga Srbije, 6 radi u Nišu, a po jedan u Leskovcu i Vranju. Ministarka zdravlja Danica Grujičić im je krajem godine uručila priznanja i najavila da će predložiti povećanje plata primarijusima. Dve specijalistkinje sa kojima smo razgovarali kažu da im je novo zvanje velika čast i zadovoljstvo, ali i motivacija da unaprede kvalitet svog rada.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić je u decembru uručila diplome primarijata, najvišeg stručnog zvanja u zdravstvenoj struci, istaknutim doktorima medicine, stomatologije i diplomiranim farmaceutima, ali njihova imena nisu objavljena.

Ove godine imamo 39 predstavnika medicinske struke koji su svojim radom zaslužili zvanje primarijusa - 19 iz Beograda, 5 iz Niša, 4 iz Vojvodine, 2 iz Kragujevca i 9 iz ostalih srpskih gradova - saopštili su iz Ministarstva.

Zahvalila je Srpskom lekarskom društvu, čija komisija je zadužena za dodelu zvanja primarijusa, uz nadu da će uticati na svoje mlađe kolege da krenu njihovim stopama.

Iz Srpskog lekarskog društva su novinarima Južnih vesti na zahtev poslali imena primarijusa sa juga, ali ne i njihove kraće biografije niti užu specijalnost, jer kažu da za to nemaju njihovu dozvolu.

Na spisku novih primarijusa u 2023. godini našlo se 6 doktora iz Niša - Dragana Lazarević, Zoran Stamenković, Natalija Vuković, Saša Ignjatović, Milan Đorđević, Irena Dimitrijević (Niška Banja), kao i Nada Pejčić iz Leskovca i Jelena Zdravković iz Vranja.

Ministarka im je prenela na dodeli da će predložiti sindikatima da u sledeći kolektivni ugovor unesu i primarijat i doktorat u koeficijent za obračunavanje plata, kako bi primarijusi imali povećanje plata.

"Velika čast i motivacija za rad"

Zvanje primarijus je strukovna titula koju dobijaju iskusni i eminentni predstavnici medicinske struke, a da bi konkurisali neophodno je da imaju najmanje 12 godina radnog iskustva i 6 godina iskustva nakon položenog specijalističkog ispita.

Pored toga, za dobijanje ovog prestižnog zvanja neophodno je da kandidat kroz naučno-istraživački rad potvrdi rezultate svoje struke i prakse, odnosno ispuni kriterijume Ministarstva zdravlja i Srpskog lekarskog društva - navodi se u obrazloženju.

Novinari Južnih vesti uspeli su da dobiju komentar od dve specijalistkinje koje su stekle zvanje primarijusa u 2023. godini.

Irena Dimitrijević jedna od dobitnica zvanja; foto: privatna arhiva Jedna od njih je specijalistkinja fizikalne medicine i rehabilitacije, inače doktor medicinskih nauka i magistar, zaposlena u Institutu "Niška Banja" Irena Dimitrijević

Dodelom zvanja primarijus ukazana mi je velika čast i zadovoljstvo. Moram da napomenem da sam imala sreću da se zaposlim u ustanovi koja podstiče stručno usavrašavanje, što je bio dodatni stimulans. Dodela naziva primarijus nameće dodatnu odgovornost i obavezu da nastavim stručno usavršavanje i unapredim kvalitet rada - istakla je Dimitrijević.

Specijalistkinja anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije Nada Pejčić je takođe dobila ovo prestižno zvanje. Nišlijka je, ali kaže da je još 2007. godine na konkursu dobila posao u Opštoj bolnici u Leskovcu, gde i danas radi, a anestezijom koja je bila njena prva želja bavi se već 16 godina. Nada Pejčić od 2007. godine radi u Opštoj bolnici u Leskovcu; foto: privatna arhiva

Ističe da joj je najviše stručno zvanje koje postoji u našoj zemlji posebna čast i zadovoljstvo, jer je to priznanje struke i kolega da ono što radi puna entuzijazma nije uzaludno, već prepoznato i nagrađano.

Kod nas je tako da "radio ne radio, svira ti radio", odnosno nismo nigde stimulisani da ako nešto više i bolje radimo da ćemo za to biti nagrađeni finansijski. Ali imamo tu svest da se zbog našeg rada neko bolje oseća i to nas inspiriše da još više radimo, da unapredimo lečenje pacijenata, terapiju bola pošto je to generalno uvek najvažnije, jer svi problemi u perioperativnom toku kreću od loše kontrole bola. Ako imamo bolju kontrolu bola, imaćemo i uspešnije lečenje pacijenata u konačnom ishodu - ističe Pejčić.

Priznanje koje je dobila kao anesteziolog zaposlen u Leskovcu kaže da je rezultat saradnje sa kolegom koji je iz Srbije otišao da radi u SAD, a potom regrutovao svoje kolege da im volonterski pomognu da unaprede svoje znanje i rad sa pacijentima.

Tako je leskovačka anestezija razvila ultrazvučno vođenu regionalnu anesteziju. Mi smo to kao jedna Opšta bolnica podigli na vrlo visok nivo, možda jedan od najviših nivoa u Srbiji po zastupljenosti tehnika koje radimo. Ultrazvučno vođena regionalna anestezija su ustvari tehnike koje su važne za obezbeđenje, kako anestezije, tako i analgezije, odnosno obezboljenosti u akutnom postoperativnom ili posttraumatskom bolu, ali i za potrebe terapije hroničnog bola - pojašnjava.

Odlučili su i da publikuju sve što su radili i implementirali, ali kaže da tada nije ni slutila da to može da joj donese ovakvu privilegiju, poput najvišeg zvanja u medicini, jer joj je zadovoljstvo bilo da vidi da su pacijenti obezboljeni. Starije kolege su je podsetile da bi trebalo da konkuriše za ovo zvanje, te zaključuje da je spontano i došla do njega.

Biografije pomenute dve dobitnice zvanja primarijusa možete videti u dokumentima na kraju teksta.