Južna Srbija bogata prirodnim lepotama, retkim biljnim i životinjskim svetom
Na prostoru južne Srbije ima 18 zaštićenih područja i ovaj broj će, kako kažu u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, rasti jer je ovaj region jedan od centara balkanskog, a time i evropskog biodiverziteta i geodiverziteta. Danas je Nacionalni dan zaštite prirode koji će, zbog vanrednog stanja, biti obeležen virtuelno - na sajtu i društvenim mrežama Zavoda.
Čunguljski vodopad jedan od najlepših na Staroj planini; foto: Wikimedia/Snežana Lazić
Nacionalni dan zaštite prirode se obeležava svakog 11. aprila pošto je prvo rešenje o zaštiti Zavod doneo tog datuma 1949. godine i odnosi se na zaštitu vodopada Velika i Mala Ripaljka u blizini Sokobanje.
Na prostoru južne Srbije ima ukupno 18 zaštićenih područja i to su parkovi prirode: Sićevačka klisura kod Niša, Stara planina kod Pirota, Radan blizu Kuršumlije, zatim strogi rezervati prirode: Jelašnička klisura kod Niša, Venerina padina kod Babušnice, Suva planina, Jerma, Rtanj (Sokobanja), Zekeničje (Leskovac), Kukavica (Vladičin Han) i Jarešnik (Bosilegrad).
Suva planina je park prirode, foto: PSK "Kukavica"
Predeli izuzetnih odlika su Ozrenske livade (Sokobanja), Dolina Pčinje (Bujanovac), Lepterija-Sokograd (Sokobanja), Tatkova zemunica (Merošina), Vlasina (Surdulica, Crna Trava), a zaštićeno stanište Bresnička slatina kod Prokuplja.
Na prostoru jugoistočne Srbije ima oko 20 zaštićenih područja i ovaj broj će, svakako, rasti budući da je jugoistok Srbije jedna od centara balkanskog, a time i evropskog biodiverziteta i geodiverziteta. Time što predstavlja osobitu klimatsku zonu, ovaj region bogat je brojnim retkostima koje odlikuje autohtonost, retkost, endemičnost i reliktnost. Kao posebne vrste ovog tipa izdvajaju se biljke natalijina i srpska ramonda, divlja orhideje gospina papučica, rtanjski čaj, makednoski hrast, grčka kornjača i mnoge druge - kažu u Zavodu.
Kanjon reke Jerme; foto: Igor Đorđević
Spomenici prirode botaničkog karaktera su brojni na jugu Srbije, a predstavljaju retke ili značajne primerke biljnog sveta, pojedinačno stablo ili skupinu stabala, drvorede, parkove, arboretume, botaničke bašte i drugo.
Zbog vanrednog stanja i policijskog časa, ove godine Nacionalni dan zaštite životne sredine biće obeležen onlajn.
Više od osamdeset prezentacija grupisano je u četiri celine: Geodiverzitet i geonasleđe, Zaštićena područja Srbije (nacionalni parkovi, parkovi prirode, specijalni rezervati prirode, spomenici prirode, predeli izuzetnih odlika i dr.), Zaštita biodiverziteta i ekosistema i Zaštita prirode, klimatske promene, obnovljivi izvori energije, koje se mogu preuzeti preko linka u odeljku programi za nastavnike. Na ovom linku dostupni su i video zapisi o prirodnim dobrima - kažu u Zavodu.
Iako svetu prirode prija smanjen intenzitet kretanja ljudi, kako kažu u Zavodu, naročito u trenutnom reproduktivnom i periodu odgajanja mladih, postoje životinje kojima, upravo u ovom periodu, treba naša pomoć.
To su životinje koje se nalaze u zoološkim vrtovima, prihvatilištima, javnim akvarijumima i tropikarijumima i drugim ustanovama koje imaju svoje mesto i ulogu u programima očuvanja retkih i ugroženih vrsta, prihvatu i zbrinjavanju, ali i obrazovanju na temu zaštite prirode, a koje, usled nemogućnosti rada sa posetiocima, nemaju dovoljno sredstava za ishranu i preživljavanje životinja. Udruženje "Zooplanet" iz Niša, takođe se sureće sa istim problemom, pa bi pomoć ovom udruženju i njihovim štićenicima dobro došla i bila od velikog značaja - kažu u Zavodu.
Jelašnička klisura; foto: Wikimedia/Srđan Mitić
Pod zaštitom se nalazi 469 zaštićenih područja: 5 nacionalnih parkova, 18 parkova prirode, 21 predeo izuzetnih odlika, 69 rezervata prirode, 6 zaštićenih staništa, 314 spomenika prirode, 36 područja od kulturnog i istorijskog značaja koja su zaštićena na osnovu ranijeg Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o zaštiti spomenika kulture, kao i 1.783 strogo zaštićenih divljih vrsta i 860 zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, navodi se na sajtu Zavoda.
Bogatstvo prirode Srbije, koja predstavlja jedan od 158 centara svetskog biodiverziteta, ogleda se u prisustvu velikog broja staništa kao što su stepe, peščare, slatine i šume prašumskog karaktera u kanjonima i klisurama divljih reka i planina, što čini da naša zemlja predstavlja jedan od šest centara biodiverziteta Evrope, sa raznovrsnim ekosistemima od submediteranskog do subarktičkog tipa. Naši najočuvaniji i najznačajniji delovi prirodne baštine čuvaju u okviru sistema 470 zaštićenih područja koja zauzimaju površinu od 7,66 % teritorije Srbije - kažu u Zavodu.
Dan zaštite prirode u Srbije je ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode iz 2009. godine
Komentari
Poslednji komentari
Ivana
14:11 // 12. 4. 2020.
JV bravo za tekst!Neka to nase bogatstvo ostane nasoj deci ,koja se od predskolskog vaspitavaju da cuvaju prirodu.
Biba
10:26 // 12. 4. 2020.
A usred Parka prirode KAMENOLOM?!! On postoji decenijama ali privatnici koji ga zakupljuju poslednjih godina, vrše eksploataciju kako stignu, površinski . Naselje Ostrovica potpuno je prekriveno prašinom .
Aa Bb Cc
07:58 // 12. 4. 2020.
Kad vec nema Grcka ove godine...
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.