Kako da znamo da je hrana koju jedemo bezbedna?

Iako podaci Instituta za javno zdravlje pokazuju da su namirnice koje Nišlije koriste u svakodnevnoj ishrani bezbednije za upotrebu nego pre 10 godina, stručnjaci kažu da građani i sami moraju da znaju kako da se zaštite od bolesti koje se prenose hranom.

Zdravstvena ispravnost hrane koja nam se svakodnevno nalazi u tanjirima tema je ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja koji je obeležen 7. aprila.

Kako kaže Dušica Stojanović iz Instituta za javno zdravlje, u uzorcima hrane iz domaće proizvodnje i uvoza koje se ispituju u Institutu, sve je manje onih koji su mikrobiološki i hemijski neispravni.

Broj neispravnih uzoraka se smanjio naročito posle 2009. godine, najverovatnije zahvaljujući tome što je poboljšan Zakon o bezbednosti hrane i što su promenjene nadležnosti pojedinih ministarstava. Dakle, znatno je manje namirnica koje sadrže opasne mikroorganizme ili neke hemijski štetne supstance - kaže ona.

Ipak, u Institutu napominju da, iako inspekcije i instituti rade svoj posao kada je reč o kontroli namirnica, građani moraju da se i sami dodatno pobrinu da hrana koju svakodnevno pripremaju u svojim domovima bude bezbedna.

Kako se zaštititi?

Termička obrada hrane ubija mikroorganizme (foto: pixabay.com)Pre svega, kako objašnjavaju stručnjaci, neophodno je održavati higijenu, jer najopasniji organizmi koji izazivaju bolesti žive na rukama, krpama za brisanje, priboru za jelo, a naročito na daskama za sečenje.

Takođe, pri čuvanju i pripremi bitno je odvajati sveže meso, živinu i morske plodove od druge hrane, a sve treba da se čuva u zatvorenim posudama da bi se izbegao kontakt između sveže i spremljene hrane. Ovo je važno jer hrana koja se termički obrađuje u svežem stanju može sadržati opasne mikroorganizme koji se mogu preneti na druge namirnice.

Jedna od ključnih stvari je i termička obrada. Hrana se, kako kažu, mora kuvati temeljno, a posebno jaja, meso i morski prodovi.

Pustite da supe i čorbe proključaju i uverite se da su sokovi iz termički obrađenog mesa bistri, a ne ružičasti. Pravilno kuvanje uništava gotovo sve mikroorganizme i studije su pokazale da kuvanje na temperaturi iznad 70 stepeni čini hranu bezbednijom za upotrebu - poručuju iz Instituta.

Kupljeno voće i povrće preporučljivo oljuštiti (foto: pixabay.com)Na sobnoj temperaturi se, kažu stručnjaci, mikroorganizmi veoma brzo razmnožavaju. Međutim, ukoliko se hrana čuva na temperaturi ispod 5 i iznad 60 stepeni, njihovo razmnožavanje je usporeno ili zaustavljeno.

Iako je dobro poznato da treba koristiti i što više svežih i sirovih namirnica u ishrani, one mogu da budu zaražene opasnim mikroorganizmima i hemikalijama, koje mogu nastati i u oštećenoj i plesnivoj hrani. Ipak, i od toga je moguće štititi se pažljivim odabirom namirnica na pijacama i marketima, ali i jednostavnim metodama kao što su pranje i ljuštenje.

Flajer o bezbednosti hrane i na romskom jeziku

Niški Institut za javno zdravlje ove godine je odlučio da zajedno obeleži Svetski dan zdravlja i 8. april - Svetski dan Roma, zbog toga što je, kako kažu, bezbednost hrane posebno važan problem u marginalizovanim grupama kao što su Romi.

Zbog toga su, objašnjavaju, dizajnirali i preveli na romski jezik flajer sa 5 ključnih faktora za zdravstveno ispravnu hranu koju će u narednim danima distribuirati romskoj zajednici u Nišu.