Kamp "Salvatore"

BUJANOVAC - Nadomak Bujanovca, u kampu „Salvatore", žive Romi, izbeglice sa Kosova, većina iz Gnjilana, Vitine i manji broj iz Kosovske Kamenice i Uroševca. Tačan broj ovih nesrećnih ljudi koji su u ovom “privremenom” smeštaju već 11 godina niko ne zna.

Zvanično sa legitimacijama ima ih 240, ali Siniša Kovačević, poverenik za izbeglice u Bujanovcu, kaže da ih se doselilo još stotinak i da su se u međuvremenu proširile porodice. Ovde ljudi umiru i rađaju se u neljudskim uslovima i čini se zaboravljeni od svih.

Iako mu ime u prevodu sa italijanskog znači “spasen”, teško da ljudi koji spavaju na podu u 11 kontejnera i bezbroj šatora, koji nemaju kupatila, krevete i stolove, koji ne rade i često su prinuđeni da prose, mogu biti spašeni od bilo čega. Oni se venčavaju i šire porodice uprao na ovom mestu jer je ovo njihov jedini dom.

Gaster Abdulahi, je nezvanični šef kampa, tu je 11 godina i poznaje sve njegove stanovnike provodi nas kroz uzane prolaze između šatora i i limenih kontejnera, gde se u svakom ćošku ovog naselja oseća nesnosni dah nesreće i bede.

Jedina blagodet civilizacije je česma negde na sredini kampa gde zatičemo Memedović Feridu iz Kosovske Kamenice koja pere veš:

- Ne želim više da se slikam. Svi dolaze samo da nas slikaju i obećavaju nam domove, a mi živimo ovde već godinama u najgorim uslovima, evo ide još jedna zima strah me hvata - priča razočarano Ferida.

- Niko u kampu ne radi, većina dece ne idu u školu. Prinuđeni smo da živimo od milostinje Komesarijata za izbeglice. Dnevno sledovanje nam je vekna hleba po osobi i porcija nekog jela kao i šolja-dve čaja. Neki su se odlučili da prose snalaze se ljudi kako znaju i umeju - objašnjava nam Abdulahi dok nas sprovodi kroz kamp.

Polugola dečica trčkaraju za nama čini se da ih ima puno, ali niko nema zvaničan podatak koliko ih je. Igraju se na neki svoj način i provode detinjstvo u kampu.

Porodica Memedi ima sedmoro dece. Đemalj i Ljuida su iz Kosovske Kamenice i sa osmehom na licu pričaju, kako im je ovaj kamp doneo sreću:

- Imamo šest ćerke i pre tri godine smo konačno dobili sina. Mi često u šali pričamo kako nam je Bujanovac doneo sreću, deca su nam živa i zdrava, to je najvažnije. Pa valjda će i na nas neko da se sažali i da nam nađe neki smeštaj - nada se Ljuida.

U jednoj od limenih kućica stravičan prizor, bolesna starica leži na podu i drhti. Stara je i bolesna. Jovanović Dosta je iz Vitine i svoje poslednje dane provodi drhteći na podu “nazovi” kuće. Njena ćerka je revoltirana našim prisustvom, kaže da joj je dosta obećanja:

- Svi bre dolazite ovde da nas slikate kao da smo neki majmuni, šta ja imam od toga? Šta mislite kako je meni dok gledam majku kako mi umire i ne mogu da joj pomognem. Nemam šta da joj dam da obuče, ona je nepokretna. Niko ne zaslužuje ovakvu smrt. Sledeći put kad dođe neki političar da nas obiđe ja ću ga gađati nečim, mi im služimo ovde samo za reklamu - viče na nas ćerka starice koja leži na podu i ne primećuje naše prisustvo.

U Bujanovcu je u kolektivnivnom smeštaju ukupnu 406 ljudi izbeglih sa Kosova. U kampu „Salvatore“ zvanično živi 240 Roma. Još stotinak ih se doselilo iz Makedonije, odakle su ih proterali. Mi iz komesarijata za izbeglice dobijamo 57 dinara po osobi za troškove života, dok hranu dobijaju od Crvenog krsta, te se za hranu odvaja 198 dinara po osobi. Kamp je bio prva i privremena alternativa za smeštaj izbeglih i raseljenih lica, ali na žalost ta “privremena” situacija traje 11 godina. Ja sam uradio akcioni plan, koji je osnova za konkurs kod donatora za izgradnju stanova ili normalnog smeštaja za ove ljude, ali taj plan čeka sledeće opštinsko veće u Bujanovcu i nadam se da će biti usvojen – kaže Siniša Kovačević, poverenik Komesarijata za izbeglice u Bujanovcu.