Kod Prokuplja pronađeni ostaci psa stari najmanje 6.500 godina, otkriće objavljeno i u magazinu "Science"

Pre najmanje 15.000 godina vukovi su postali psi, utvrdili su naučnici, ali je njihovo pripitomljavanje i dalje jedna od najvećih enigmi iz ove oblasti. U toku je najsveobuhvatnije istraživanje o drevnim psima, objavljeno nedavno u naučnom magazinu Science, a u njemu je svoje mesto našla i keruša pronađena na neolitskom nalazištu Pločnik kod Prokuplja. Njeni ostaci su tu bili najmanje 6.500 godina, pa su najstarije kosti psa ikada pronađene u Srbiji.

Ostaci su pronađeni u sondi 24, tokom istraživanja o razvoju metalurgije u Evroaziji.

Kako pojašnjava arheolog Julka Kuzmanović Cvetković, na osnovu pronađene čeljusti, pretpostavlja se da je ovaj pas izgledao još uvek divlje, u odnosu na današnje potpuno pripitomljene pse. Ipak, ni za njega, kao ni za ostale drevne pse, ne zna se precizno kako je izgledao. Psi izgledali drugačije od današnjih, potpuno pripitomljenih; foto: Ljiljana Danilović

Naš pas ima poreklo sa Bliskog istoka. Ako se prisetimo velike migracije sa Bliskog istoka ka Balkanu kojom je po nekim autorima izvršena “neolitizacija” Balkana, verovatno su s ljudima došli i psi kao domaće životinje, čuvari - kaže Kuzmanović Cvetković.

Čeljust keruše, pronađena pored urušene peći, jedan je od dokaza da su neposredno posle ledenog doba postojale različite vrsta pasa, kao i tome da je ova životinjska vrsta već tada bila pripitomljena.

Koleginice koje su obrađivale kosti sa istraživanja Jelena Bulatović i Ivana Stanković odvojile su nalaz za analizu, kolege iz Britanije Miljana Radivojević, UCL, Ben Roberts, Durham su bili deo rukovodećeg tima na istraživanjima i organizuju obradu istraženog materijala, kolega David Orton se takođe bavi proučavanjem kostiju sa Pločnika, moja malenkost lično je bila jedan od rukovodilaca istraživanj. Svi smo potpisnici teksta i dali smo mali doprinos tekstu koji je objavljen u časopisu Science - priča Kuzmanović Cvetković.

Kroz par meseci monografija o Pločniku; foto: Julka Kuzmanović Cvetković Osim što je značajno za istraživanje o pripitomljavanju pasa, ovo otkriće doprinosi i promociji Pločnika i Narodnog muzeja Toplice koji, kaže Kuzmanović Cvetković, pokazuje da ima snage da učestvuje u velikim istraživanjima.

Inače, istraživanja na Pločniku počela su još 1927. godine, piše Anadolija, kada su brojni predmeti od keramike, kosti i bakra pronađeni prilikom izgradnje trase za železničku prugu. Sada je ovo arheološki park u kome su kuće od trske i blata, podignute na isti način na koji se gradilo u mlađem kamenom dobu. Poznato je po brojnim aktivnostima koje se ovde organizuju, poput kampova i žurki na kojima se posetoci mogu upoznati sa načinom života ljudi tokom neolita.

Samo nalazište je jedan od lokaliteta Vinčanske kulture - za koju se veruje da je najnaprednija praistorijska kultura na svetu. Ovde se odvijao i projekat "Razvoj metalurgije u Evroaziji", britanskog UCL Univerziteta iz Londona, Narodnog muzeja iz Beograda i Narodnog muzeja Toplice iz Prokuplja, koji je pokazao da se najranija metalurgija bakra u Evropi razvila baš ovde. Upravo tokom poslednje sezone ovog istraživanja pronađeni su ostaci psa.

O svim otkrićima na Pločniku zaintetesovani će moći da čitaju kroz nekoliko meseci, najavljuje Julka Cvetković Kuzmanović, jer će tada izaći monografija koja će biti prva celovita publikacija o ovom nalazištu.

"Očekujemo neočekivano, jer to uvek dobijemo sa drevnim DNK"

Pre najmanje 15.000 godina vukovi su postali psi, piše magazin Science, ali uprkos decenijama proučavanja, naučnici još nemaju precizne informacije o tome kako se ovo pripitomljavanje dogodilo. Zapravo, među pripitomljenim životinjama - psi su jedna od najvećih enigmi. Pretpostavlja se da je slika na steni koja predsavlja čoveka i psa stara 7.000 godina; foto: Print screen/Science.org

Istraživanje na kome rade britanski Fransis Krik institut, Univerzitet u Oksfordu, Univerzitet u Beču i arheolozi iz Srbije i još devet zemalja, a koje predvode naučnici Greger Larson i Pontus Skoglund je najsveobuhvatnije dosad o ovoj temi, a bavi se upoređivanjem genoma drevnih pasa sa genomima ljudi koji su živeli na istom mestu i u isto vreme.

Kako prenosi ovaj magazin, do sada su došli do podudaranja koja svedoče tome da su drevni ljudi, prilikom selidba, sa sobom vodili svoje pripitomljene pse, kakav je slučaj i keruše sa Pločnika. Međutim, negde i nije bilo podudaranja, poput ostataka pronađenih u Nemačkoj koji svedoče da je bilo i slučajeva gde su "došljaci" uzimali lokalne pse, naviknute na uslove. I za današnje vrste psa može se utvrditi ko su im preci; foto: Print screen/Science

Pseći DNK otkrio je neka iznenađenja. Još pre 11.000 godina postojalo je već pet različitih rasa pasa, od njih su nastali oni na Bliskom Istoku, severnoj Evropi, Sibiru, Novoj Gvineji i Americi. Budući da su se psi do tada već toliko diverzifikovali, pripitomljavanje je moralo da se dogodi mnogo pre toga - rekao je Skoglund za Sience.

Za sada, tim naučnika istražuje genome vukova i pasa a, kako kažu, počeli su da istražuju kako su izgledali drevni psi. U svakom slučaju, računaju da će biti iznenađeni, jer, kako kaže Skoglund, "očekujemo neočekivano, jer to uvek dobijemo sa drevnim DNK".

Inače, najstariji ostaci psa pronađeni su na teritoriji Nemačke i stari su između 15 i 16.000 godina.