Kompenzacioni bazen u Pirotu utočište retkih ptica

Više od polovine ptica zabeleženih na teritoriji Srbije, svake godine mogu se videti i u Pirotu na prostoru kompenzacionog bazena. Na tom prostoru od 2005. do 2018. godine ornitolog Ivan Medenica zabeležio je 222 vrsta, a najinteresantnija vrsta je pustinjska grmuša, čije je prirodno stanište Azija, a svega 2 primerka su zabeležena na Balkanu.

Svoja dugogodišnja posmatranja i istraživanja Medenica je objedinio u knjizi Ptice Pirota koja je ove godine objavljena u izdanju Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Kaže da je upornost najzaslužnija što je toliki broj vrsta zabeležen.

Intenzivno sam istraživao 13 godina. U prvim godinama, od 2005. do 2010. bilo je mali broj vrsta na kompezacionom bazenu. Međutim, od te godine dešava se neka čudna promena i svake godine se zabeležava sve veći i veći broj vrsta. To će svakako da stane u nekom trenutku, maksimum je manje više postignut - kaže Medenica.

Rođeni Piroćanac, koji radi u kancelariji Zavoda za zaštitu prirode u Nišu, kaže da postoji mogućnost u budućnosti da se otkriju nove vrste. Crnovrati gnjurac; foto Ivan Medenica

Zabeležene su ukupno 222 vrste, od kojih se 218 nalazi u knjizi. On je jedan od najbogatijih prostora u Srbiji. Postoje mesta gde je zabeleženo veći ili sličan broj vrsta, ali odnos površine bazena i broja vrsta je svakako najveći. Ovde svake godine ima oko 170 vrsta ptica, a na nivou cele Srbije je negde oko 300. Tako da tamo ima više od polovine vrsta - kaže ornitolog.

Među zabeleženim vrstama mnoge su retke, međunarodno ili nacionalno značajne, a zabeležene su i neke vrste čije je stanište samo Azija ili drugi istočni delovi Evrope.

Osnovni razlog zbog čega se ptice skupljaju na prostoru kompenzacionog bazena je taj, kaže Medenica, što je bazen bogat hranom i nalazi se na migracionom “koridoru” za ptice.

Sav mulj je nastao od finih čestica koja je donela voda iz Zavojskog jezera. Ono je puno planktona. Bazen služi da se Nišava ne prehladi vodom iz Zavojskog jezera i poprilično je bogat hranom, zbog toga se tu ptice skupljaju. Nišava je koridor za ptice, a i geografija samog Pirota utiče na veći biodiverzitet - smatra Medenica.

Pustinjska grmuša jedini zabeležen slučaj u Srbiji

Vrsta koja je u Evropi zabeležena svega tridesak puta, a na Balkanu svega jednom, pre nego što je viđena u Pirotu je pustinjska grmuša, mala ptica za koju je uopšte čudno da prevali veliki put, jer joj je prirodno štanište Azija.

Specifična je za teritoriju oko Kaspijskog jezera, centralnoazijske pustinje, Turkmenistan, Kirgistan, Kazahstan. U Srbiji je ovo jedini zabeležen slučaj. U Pirotu sam je snimio oktobra 2016. godine, boravila je 3 dana na kompenzacionom bazenu - priča ornitolog.

Ona se kreće po grmovima i žbunovima i najčešće je na zemlji, kaže Medenica, te je bilo teško snimiti je i zabeležiti njen boravak na kompenzacionom bazenu. Jedini primerak pustinjske grmuše zabeležen u Pirotu ; foto: Matthias Kahrs

Vrlo je mala, specifična je, tako da je njen nalaz baš bio iznenađujući. Naša najmanja vrsta kod nas je 9,5 centimetra, ona je i manja od toga. Čudno je ta takva ptica proputuje toliki put - objašnjava Medenica.

Dodaje da je pirotski kraj poprilično dobro istražen i da ima dosta podataka, ali da Srbja sveukupno gledano kaska u odnosu na ostale države regiona jer nema dovoljno zabeleženih vrsta.