Konačno objavljen Plan kvaliteta vazduha u Nišu, dve nedelje rok za primedbe i sugestije

Individualne kotlarnice i ložišta u javnim ustanovama i preduzećima, domaćinstva koja koriste drvo i ugalj različitog porekla i kvaliteta, kao i gradska deponija najveći su zagađivači vazduha u Nišu - konstatuje Institutut za javno zdravlje u Planu kvaliteta vazduha koji je konačno objavljen. Ozelenjavanje je jedna od mera koja bi doprinela zdravijem vazduhu, jer trenutno jednom Nišliji pripada čak 10 puta manje zelenila od propisanog. Institut je dao predlog mera koje je potrebno preduzeti, a građani do 22. decembra mogu da daju sugestije i primedbe na ovaj dokument.

Jedan od najvažnijih dokumenata u borbi protiv zagađenja vazduha konačno je objavljen, a Institut za javno zdravlje u njemu pre svega konstatuje da je u Nišu tri godine zaredom vazduh u trećoj kategoriji - prekomerno zagađen i da su razlog za to suspendovane PM čestice.

O tome kako te čestice utiču na zdravlje navode da je prema najnovijim procenama studije globalnog opterećenja bolestima - 5,25% svih smrtnih slučajeva pripisano upravo česticama PM2,5 iz vazduha, što ga čini 8. vodećim faktorom rizika za smrt.

Zagađenje utiče na zdravlje, pre svega zbog PM čestica; foto: JV Na osnovu podataka do kojih su došli godišnja stopa mortaliteta od bolesti disajnih organa u Nišu se povećala, a navode da su ranjive grupe na kojih zagađenje naviše može da utiče deca predškolskog i školskog uzrasta, hronični bolesnici, trudnice i starije osobe.

Treba napomenuti da indeks kvaliteta vazduha pruža informaciju o kvalitetu vazduha zahvaljujući kome bi stanovništvo promenilo svoje ponašanje i trudilo se da očuva životnu sredinu koja zavisi od svih nas. Ne postoji čarobni štapić kojim bi se popravio kvalitet vazduha bez učešća cele zajednice. Rizici po zdravlje od zagađenog vazduha se ispituju i dokazuju epidemiološkim studijama koje su retke u Srbiji - piše u dokumentu.

Dokument je objavljen juče, a od danas počinje rok od 15 dana koliko imaju zainteresovani daju svoje primdbe i sugestije. Zbog epidemiološke situacije javni uvid neće biti organizovan u prostorijama Sekretarijata za zaštitu životne sredine, već je tekst Plana dostupan ovde.

Zainteresovana javnost može dostaviti primedbe i sugestije na zvanični e mail, [email protected] do 22. decembra 2020. godine - poručuju.

U nastavku možete videti najvažnije iz predloženog Plana kvaliteta vazduha i mere Instituta za javno zdravlje.

Najveći zagađivači i predložene mere

I Institut za javno zdravlje konstatuje u Planu da su jedan od najvećih izvora zagađenja vazduha u Nišu individualne kotlarnice i ložišta koja koriste čvrsta fosilna goriva, među njima i pekare, picerije, prodavnice brze hrane i roštilja. Individualna ložišta jedna od najvećih zagađivača; foto: Vanja Keser

Zagađivači su i kotalrnice Gradske toplane i one u javnim ustanovama i preduzećima, poput Univerziteta i Medicinskog fakulteta, uz napomenu da je teško uticati na vrstu, kvalitet energenata i na sam proces sagorevanja u ovim ložištima.

Prevashodno se za loženje u individualnim ložištima radi grejanja u domaćinstvima koriste drvo i ugalj različitog porekla i kvaliteta. Prema poslednjem popisu, struktura domaćinstava prema korišćenju vrste energenata za ogrev na teritoriji Grada Niša je sledeća: na ugalj se greje 7.147 domaćinstava, ogrevno drvo loži 44.154, mazut ili lož-ulje koristi 23.927, gasno gorivo 24.494, električnu energiju koristi 25.187 domaćinstava, a druge energete 206 domaćinstava - piše u dokumentu.

Jedan od najvećih zagađivača ili kako je nazivaju - ekološka bomba je i Gradska deponija, odnosno smetlište "Bubanj", za koje kažu da već dugi niz godina predstavlja najveći ekološki rizik grada Niša, iako u blizini ne postoji merno mesto za kontrolu zagađenosti vazduha.

Postojeća deponija ne zadovoljava kriterijume savremenog upravljanja komunalnim otpadom, kompleks nije infrastrukturno adekvatno opremljen, kapacitet (za primenjivanu tehnologiju deponovanja) je iscrpljen, zaštita životne sredine nije obezbeđena. Neophodno je postizanje potrebnog nivoa bezbednosti i pretvaranje dosadašnjeg procesa odlaganja otpada u proces upravljanja otpadom - navodi Institut.

I javne ustanove koje se greju na ugalj najveći zagađivači; foto: čitalac U javnom prevozu koji podrazumeva autobuse i taksi vozila navode da osim starosti, na životnu sredinu utiču i različite ekološke kategorije motora koji imaju različita pogonska goriva, pa preporučuju da u javnoj nabavci treba insistirati na visokoj ili višoj klasi EURO motora.

Ozelenjavanje je jedna od mera koja bi sprečila podizanje i raznošenje suspendovanih čestica i otpadnih gasova iz različitih industrijskih postrojenja, deponija i saobraćajnica, navodi Institut, ali i tu ima problema, jer se u Nišu održava svega 40 hektara parkova, delimično 103, a u Niškoj Banji 120.

Kada se te brojke saberu i podele sa brojem stanovnika, jednom Nišliji pripada 1,2 kvadrata zelenila što je 10 puta manje od propisanog (propisana norma je 20-40 kvadrata po stanovniku, optimum u stambenoj zoni je 13 kvadrata a minimum 9-10 kvadrata) - napominju.

Insitutut takođe ističe da je većina parkova u Nišu formirana od 1920. do 1940. godine, kada je Niš imao deset puta manje stanovnika.

Problem sa ozelenjavanjem u Gradu Nišu: Nema izgradnje novih parkova, pa čak se i postojeće međublokovsko zelenilo pretvara u građevinsko zemljište, a pri zauzetosti parcele ne vodi se računa o ograničenju na 60-70% i minimum 10% zelenila na parcelise pretvara u beton - napominju.

Toplana da preuzme kotlarnice na ugalj; foto: JV O Gradskoj toplani pišu da je neke kotlarnice već preuzela i isključila neke koje su koristile mazut i lož ulje, ali da je neophodno da se to i nastavi.

Prioritet je da na sistem daljinskog grejanja pređe zgrada Univerziteta, ističu, jer bi se time ugasio veliki zagađivač u centralnoj gradskoj zoni i jedna od najvećih kotlarnica na ugalj u Nišu. Veliki broj javnih institucija, škola, vrtića i drugih objekata koji nisu u vlasništvu Grada bi trebalo prebaciti na Toplanu, a kažu da je ovo preduzeće spremno za nove korisnike i iniciraće niz aktivnosti koje podrazumevaju izgradnju mreže toplovoda.

Mere za sprečavanje i ograničavanje negativnih i uvećanje pozitivnih uticaja su:

− U oblasti zaštite vazduha: striktno ograničavanje emisija zagađujućih materija iz privrednih postrojenja, saobraćaja i domaćinstava, dalji razvoj sistema gasifikacije i toplifikacije, adaptiranje privrede prema kriterijumima zaštite, pojačanu kontrolu rada kotlarnica;

− podsticanje energetske efikasnosti u smislu što racionalnijeg korišćenja energije;

− određenim merama stimulisati građane sa individualnim ložištima na prelazak na alternativne izvore zagrevanja;

− ugradnja uređaja za smanjenje emisija na izvorima gde su emisije iznad GVI propisane zakonom kao što su industrijski pogoni, toplane, kotlarnice itd;

− smanjenje i ograničavanje emisija iz novih izvora preusmeravanjem tranzitnog saobraćaja van naselja, primenom integralnih zaštitnih mera na koridoru autoputa i drugih puteva, primenom propisa i pribavljanje obaveznih integrisanih dozvola za postojeća i nova privredna (industrijska) postrojenja, kao i promene u načinu funkcionisanja postojećih postrojenja, dok se za nova postrojenja primenjuju najbolje dostupne tehnologije (BAT) i rešenja usklađena sa propisima;

− korišćenje alternativnih energetskih izvora: sunčeve i geotermalne energije, energije biomase i otpada, eolske energije;

− usaglasiti osnovne gradske funkcije sa ciljem poboljšanja stanja životne sredine;

− plansko ozelenjavanje javnih površina i stvaranje funkcionalnog sistema zelenila sa izgradnjom novih parkova i sportsko-rekreativnih terena, dečijih igrališta i novih drvoreda duž ulica i bulevara, svuda gde za to postoje mogućnosti;

− zasnovati katastar zagađivača vazduha na teritoriji Prostornog plana sa podacima o svim stacionarnim izvorima zagađenja vazduha;

− obezbediti automatsko prećenje pokazatelja kvaliteta vazduha radi adekvatne reakcije u slučaju akcidentnih zagađenja;

− dalji razvoj informacionog sistema kvaliteta vazduha za područje Prostornog plana preko Ekobiltena i internet prezentacija, sa dostupnom bazom podataka o aktuelnom i desetogodišnjem stanju kvaliteta vazduha;

− sprovesti višegodišnja epidemiološka istraživanja za utvrđivanje posledica lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje stanovništva.