Koncentracioni logor u Nišu formiran pre 75 godina
Niški koncentracioni logor na Crvenom krstu je jedini u Srbiji otvoren za javnost kako bi svedočio o antifašističkoj borbi. Logor je osnovan pre 75 godina, a 14. septembra Narodni muzej obeležava ovu godišnjicu.
Program obeležavanja godišnjice osnivanja Logora počinje u 12 sati himnom Srbije u izvođenju Ženskog hora SKC–a, pod dirigentskom palicom Ivane Mirović. Sledi kratak pregled istorijata Logora i otvaranje izložbe đaka iz Doma učenika srednjih škola.
Najstarija logorašica Olga Slavković održaće učenicima kratki čas istorije - dodaju u Muzeju.
Program obeležavanja upotpuniće i duhovna muzika i jervrejske pesme u izvođenju Ženskog hora SKC –a uz klavirsku pratnju Jovane Dodić. Za kraj obeležavanja godišnjice zakazano je polaganje venaca, najavljuju.
Septembar '41. godine – početak zatočeništva
Koncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu formirali su Nemci u septembru 1941. godine, navode iz Narodnog muzeja.
U logoru su bili zatočeni rodoljubi, bez obzira na političku opredeljenost, kao i veliki broj Jevreja i Roma. Od 30 000 ljudi zatočenih u logoru više od trećine je streljano na Bubnju, a veliki broj je odveden u Austriju, Nemačku, Poljsku, i Norvešku gde su bili prinuđeni na robovski rad. Zatvorenici mučeni i držani u nehumanim uslovima; Foto: FB Logor na Crvenom Krstu
Mučenja, zlostavljanja, streljanja, nepodnošljivi uslovi boravka, hladnoća, glad, sistematski i sadistički su primenjivani protiv običnih ljudi čija je najčešća krivica bila to što su Srbi, Jevreji ili Romi. Ali, ni najžešća tortura ne može da uništi ljudski duh i želju za slobodom - ističu u Muzeju.
Prvo organizovano bekstvo iz logora u Nišu
Grupa od 147 golorukih logoraša je 12. februara 1942. godine napala stražare i pokušala proboj iz logora. U tome je uspelo njih 105, a 42 su ostavila svoje živote na logorskim žicama. To je ujedno prvo organizovano bekstvo iz nekog logora u porobljenoj Evropi, ističu u Muzeju.
Nemci su još više pojačali teror u logoru, koji im je služio za najmračnije ideje koje ljudski um može da smisli sve do 14. septembra 1944. godine, kada su, mesec dana pre oslobođenja Niša, napustili logor – dodaju.
Posle rata prikupljen je obiman materijal koji obuhvata dokumenta, isprave, pisma, oružje, lične predmete i fotografije logoraša. U zgradi logora na 25-godišnjicu proboja od bekstva logoraša 12. februara 1967. godine, otvoren je Memorijalni muzej „12. februar“, kao sećanje na stradanje i herojski otpor.
Komentari
Poslednji komentari
G17
13:09 // 13. 9. 2016.
Gospodine Ozimicu, koliko ja znam a i sira javnost Vi ste se do skoro predstavljali kao pmocnik direktora. Tekst o medijani! Da li ste podneli ostavku ili ste i dalje na funkciji?
Spasa
21:32 // 13. 9. 2016.
Ti sto se poptisujes kao G17 pokrij se s usi.Osim ako nisi vatrogasac, vozac ili nesto trece na V.
Magistar istorije
12:50 // 13. 9. 2016.
Gospodine Ozimicu, Vi kao istoricar bi trebali da znate sta je 22 aprila ? To je dan koji su obelezili Banjica i Sajmiste.
све нови и нови датуми - шта све неће да измисле
21:37 // 12. 9. 2016.
Не треба никако обележавати дан отварања логора, већ дан почетка страдања Срба, Јевреја, Рома, и свих антифашиста - монархиста и комуниста.За то је требало као у Јасеновцу организвати верски обред - заупокојену литругију и парастос.Ту су стрељане крштене душе!Да ли је то било бекство из логора(као што је Дахау, Аушвиц, Јасеновац и сл) или је у питању затвор Гестапоа?Како су га Немци класификовали?
Јан_Мајен
08:40 // 13. 9. 2016.
Помен се одржи сваке године 12ог фебруара
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.