Kontrolu odbili niški mediji koji su dobili najviše para na konkursu

Mediji u vlasništvu porodice Radomirović, kao i TV Kopernikus i TV Zona plus, koji su dobili više od 86 odsto ukupnih sredstava iz gradskog budžeta na medijskom konkursu i koje su označene kao “bliske vlastima”, odbile su da LAF i BIRODI nadgledaju njihovo izveštavanje.

Kako se navodi u izveštaju ova dva nezavisna tela, monitoring 16 niških medija koji su dobili ukupno 51.128.200 dinara, počeo je od od 1. septembra i trebalo bi da utvrdi da li mediji izveštavaju u javnom interesu, ali i da spreči proizvodnju propagandnog i promotivnog programa.

Međutim, na to nije pristala polovina medija koje je, kažu, Savet za borbu protiv korupcije označio kao medije koji su vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima.

U pitanju su "Belami" televizija, "Belami" radio, "Belami" internet portal i "Narodne novine" u vlasništvu porodice Radomirović, koji su na konkursu dobili ukupno 31.486.000 dinara (skoro 62 odsto ukupnih sredstava), TV “Zona Plus”, kojoj je odobreno 8.152.200 dinara i TV “Kopernikus”, koja je dobila 4.500.000 dinara - kažu iz LAF-a i BIRODI-ja.

Niški mediji pod kontrolom vlasti; Flickr/Gigi IbrahimOsim njih, dodaju, odbili su da učestvuju i Agencija “Petar Pan 018” i "Informativni portal Grada Niša Niške vesti", kojima je odobreno ukupno 1.300.000 dinara, a u čijim su projektima ključni učesnici “urednik informativnog programa na Televiziji "Zona Plus" i autor emisije “Danas” na toj istoj televiziji”.

Kako kažu, TV “Zona Plus” je jedini medij koji je obrazložio svoje odbijanje da učestvuje u monitoringu, navodeći da su “instrument i metodologija nedovoljno jasni i precizni a pritom i zahtevni za novinare”, što LAF i BIRODI odbacuju. 

Monitoring se naslanja na modele  modele koji postoje u medijski razvijenim državama, i da su ga osmislili su ga stručnjaci sa iskustvom u medijskom praćenju načina izveštavanja - kažu u saopštenju. 

Međutim, iz TV "Zona Plus" kažu da nisu odbili da učestvuju već su sugerisali LAF-u da izmeni metodološke nedostatke kako bi monitoring "dobio rejting kakav zaslužuje". 

Naše sugestije koje idu u prilog podizanju kvaliteta predloženog monitoringa očigledno nisu ni razmatrane, već smo odmah dobili „etiketu“ medija koji ne želi da položi račune građanima, što odbacujemo sa indignacijom - kažu u ovoj televiziji.

Ko je pristao na nadgledanje?

U ovim telima kažu da je na monitoring pristalo 8 medija i medijskih organizacija - internet portali “Južne vesti” i “Građanin”, “City radio” i “City onlajn radio”, novinska agencija “Beta”, akademski list “Pressing”, internet portal na romskom jeziku “Roma World” i TV produkcija “Naša sela”. Njih osam je, međutim, na konkursu dobilo ukupno 5.690.000 dinara, što je oko 11 odsto.

Ovi mediji su svojom odlukom pokazali da razumeju šta je javni interes u medijskoj sferi, transperentnost kao preduslov svake regularnosti i odgovornost prema građanima koji ih na ovaj način finansiraju - kažu u LAF-u i BIRODI-ju.

Ko radi za građane a ko služi politici?

U ovim telima objašnjavaju da je ideja monitoringa da se utvrdi koliko mediji ostvaruju javni interes i da se prate relevantnost tema, akteri, izvori, žanrovi, diskurs izveštavanja, ali i unutrašnji i spoljašnji uticaj na rad medija.

Monitoring bi trebalo da doprinese sprečavanju proizvodnje promotivnog, propagandnog i nerelevatnog medijskog sadržaja koji je u suprotnosti sa pravilima struke i njenim etičkim standardima - dodaju oni.

Kako kažu, nadgledanjem bi takođe trebalo da se napravi granica između dobrih medijskih profesionalaca i onih koji to nisu, kao i da posluži kao mehanizam za zaštitu kvalitetnih novinara.

Podsetimo, nedavno završeni konkurs za medije su brojna udruženja građana, mediji, ali i nezavisna tela (LAF) ocenili kao sporan zbog načina na koji je podeljen novac i tražili njegovo poništavanje.