Kopajkošara i gostoljubiva priroda okoline Svrljiga [video]
O pećini Samar
Migracije iz sela u grad, kažu stari, sve više odvode decu iz zabačenih krajeva u urbana naselja, ali legende, autentična mesta, uspomene i sećanja ne prestaju da žive. Veličanstveni ambijent sela Kopajkošara nemi je svedok kako prirodnih tako i društvenih promena, a jedna pećina krije i priču o MIlutinu Veljkoviću koji je upravo u njoj oborio svetski rekord.
Smeštena tek nekoliko kilometara od Svrljiga, Kopajkošara na prvi pogled deluje usamljeno i odbačeno. No, tek kad se zaviri u njenu dušu, mogu se videti prirodne lepote koje su dodatno očuvali meštani što uprkos odumiranju sela i dalje vedro i nasmejano čekaju svakoga ko se slučajno ili namerno tu nađe.
Na seoskom izvoru meštani toče vodu, verujući da ne postoji bolja voda u čitavom svrljiškom kraju. Nadomak izvora, velika pećinska potkapina krije legendu o svatovima na koje se obrušio kamen, a levo od nje i siparni tesnac kroz koji se ljubitelji speleologije spuštaju u mračne odaje pećine “Samar”.
Upravo je ovo selo, tamo s kraja šezdesetih godina, kada je Hladni rat inicirao nebrojeno eksperimenata, privuklo pažnju jugoslovenske, evropske i svetske javnosti, podvigom speleologa Milutina Veljkovića. I danas se sa nevericom prepričava dan kada je Veljković pod pokroviteljstvom Večernjih novosti odlučio da se spusti u pećinu Samar i tamo provede 463 dana.
Njegov boravak je bio skopčan sa nizom eksperimenata. Jedan od eksperimenata bio je i unos životinja u pećinu. On je uspeo da ceo sistem istraži pa je zahvaljujući njemu glavni pećinski kanal je postao prohodan - kaže speleolog Dragan Nešić.
A pećina, gotovo nedirnuta od tada privlači pažnju brojnih speleologa i turista, kako zbog svoje nesvakidašnje strukture tako i zbog neverovatne priče o Veljkoviću. Naime, Milutinova pećina ili Samar zanimljiva je jer u nju poniru dve reke, a nedaleko od ulaza nalazi se i kameni most koji je nastao obrušavanjem ulaznog dela. Na izlaznom delu koji je i pristupačnji za turiste uređeno je i izletište sa vodopadom.
Nešić napominje i da je Milutin tokom boravka napisao knjigu “Pod kamenim nebom”, a da je osim njegove lične želje da bude u pećini, iza projekta satajala i vojska.
O kamenom mostu, ponornicama, pećini, ali i autentičnom ambijentu “Samara” u kojoj je Veljković napisao svoju knjigu pogledajte više u video reportaži.
Komentari
Poslednji komentari
Zivce
14:15 // 16. 11. 2017.
Pravoslavna braco Grci, vasa pravoslavna braca Srbi su svim srcem uz vas kao vekovima unazad i zelimo vam da Atina koju su zadesile poplave izadje jos jaca kao i svi gradjani ne samo Atine vec i cele Grcke.
Kostas Gasopulos
08:29 // 17. 11. 2017.
Pravoslavni treba da se okupljaju, da se pomažu u neprilikama, ali i da se saboruje radi obilaska ovakvih lepota kao što je Milutinova pećina. Pozivam pravoslavne sa svih meridijana da posete Milutinovu pećinu, kao i Atinu odnosno svu Eladu, uz molitve Gospodu za one koji su postradali u ovim katastrofalnim poplavama. Okupljajmo se i molimo Gospodu, pravoslavna braćo i sestre, Srbi i Grci!!!!!.
Mihalis Emanuil
08:48 // 15. 11. 2017.
Kad je Vojska mogla onda da podrži Milutinov eksperiment danas bi mogla da u tom prostoru održava obuku za preživljavanje specijalnih jedinica. Kako se kreću koškanja velikih sila oko Humanitarnog centra u Nišu, pozovimo tri grupe specijalnih jedinica (srpske, ruske i američke) da se bore u preživljavanju po programu koji bi bio obaranje Milutinovog rekorda. Kada mogu u kosmosu mogu i u SAMARU!!!.
Kostas Gasopulos
08:42 // 15. 11. 2017.
Ovo je destinacija za turističke menadžere iz Niša, da je povežu sa speleolozima iz gradova i zemalja koje su direktno povezane sa aerodromom u Nišu. Predlažem da se pokrene projekat "464. dan u pećini Samar" sa ciljem da se obori Milutinov rekord. To bi bio projekat novog reality show programa gde bi se pobednik proglasio posle provedenog 464. dana u pećini Samar. Time bi se svi razvili!!!.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.