Kreativna Nišlijka "obukla" drvored lipa u cvetove, srca, smajlije…

Niška Ulica Lole Ribara koja je poznata po tome što “čuva” istoriju Radio Niša i lipama koje prave “debeli” hlad, dobila je još jednu atrakciju - drveće ukrašeno cvetovima od poklopaca, smajlijima, srcima, tufnama, a dva stabla su “zagrlila” devojka i dečak.

“Obučena” stabla privlače pažnju prolaznika, a ideja za njihovo ulepšavanje potekla su od Slobodanke Bobe Milićević Mišić koja živi u ovoj ulici, a koja godinama unazad “radila” samo na drvetu ispred njene kuće. Cvetovi od poklopaca; foto: V. Keser

Počeo je komšiluk da negoduje, zašto njihovo drvo nije sređeno, pa sam onda počela prvo jednoj komšinici, pa je tako krenulo. Nedavno me je jedna komšinica pitala, a “kad će moje drvo?”, a ja joj rekla da će sigurno biti i da sam već smislila i da ću na njemu da napravim gnezda - priča Boba.

Tako je tokom leta i jeseni deo Ulice Ive Lole Ribara počeo da dobija novi izgled. U ukrašavanju su Bobi pomagale komšije - skuvali bi joj kafu, pridržali merdevine, a pre svega pravili dobru atmosferu.

Šareno drveće nije retkost u svetu; foto: V. KeserIako je lekar internista i nije imala dodire sa umetnošću, ova kreativna Nišlijka kaže da je oduvek volela boje i primenjenu umetnosti.

Kada dobijem neku ideju, ja moram i da je materijalizujem. Oduvek sam mnogo volela boje i igrala sam se bojama. Ovo sa ukrašavanjem drveća je počelo tako što sam videla fotografiju moje prijateljice koja se slikala u Americi na nekom trgu gde su sva stabla bila plava. Kada sam to videla, oduševila sam se. Onda sam počela da se igram - objašnjava Boba.

Kaže da uživa u tome da od nečeg starog napravi nešto novo, a da inspiraciju nalazi na internetu, u časopisima, ali da puno toga dolazi iz njene mašte.

Devojku sam prvo radila kredom, ali mi se nije dopalo, pa sam je onda popravljala. Od suknje sam uradila delove odeće i kose. Drugo drvo sam “obukla” u stare farmerice svoje ćerke i neku drugu odeću. Treba paziti i birati materijale koji su postojani, da se ceo rad ne bi ofucao posle prve kiše. Ne mora da to traje 5 ili 10 godina, ali nek potraje bar 2 - priča ova Nišlijka.

Napominje da ovo radi jer ima potrebu da ulepšava prostor u kojem boravi. Tako ukrašava kuću, dvorište, ali i prostor na poslu, dok na vikendici ima drvo koje su “napali” leptiri.

Ko prođe, mora i da fotografiše; foto: V. KeserMesto za selfije

Kraj ovog zanimljivog drveća prolaznici uvek zastanu, a većina njih tu napravi i selfi.

Mnogo mi je milo kad iz kuće noću vidim blic, a danju vidim ljude koji stanu i slikaju se pored drveća. Ili kad ide mama sa detetom pa zastanu i gledaju. Lepo je kad vidiš da se nekom dopada to što si uradio - priča Boba.

Kaže, ima i onih kojima se ne sviđa što ukrašava drveće, pa je tako šake koje je napravila uništio jedan dečak tako što je svakoga dana čupao po jedan prst. Ali mu je “doskočila” pa je nacrtala ruke.

Dvorište ukrašeno za praznike

Dvorište koje svi primete kada su praznici; foto: privatna arhivaBobin kreativni rad zapravo je počeo sa ukrašavanjem dvorišta koje se za velike praznike pretvara u bajkovite prizore.

Inspiraciju sam dobila nakon boravka u Americi u vreme Noći veštica. Ta opsesivnost, ta industrija ukrasa i to kućenje dvorišta i kuća, tada sam se “primila” na sve to. Tada sam i ja prvi put ukrasila svoje dvorište. Onda sam počela da to radim za sve velike praznike - objašnjava ova Nišlijka.

Sada joj je, kaže, podrum pun ukrasa podeljenih po praznicima. Tu su oni za Noć veštica, pa novogodišnji, a onda oni za Uskrs.