Krkobabić o podeli napuštenih kuća mladima: Uslovima konkursa će se ciljati nerazvijeni krajevi

Za napuštene kuće, prema planu Ministarstva za brigu o selu, moći će da se prijave mladi iz 3 kategorije - najmlađi iz porodice u kojoj su 3 generacije, stručnjaci koji su završili fakultete i sada čekaju posao u gradovima, kao i svi oni koji su hrabri da okušaju život na selu, rekao je ministar Milan Krkobabić danas u Gadžinom Hanu, navodeći da će tim konkursom ciljati nerazvijene delove Srbije. Najavio je i da će zadrugari i oni koji žele da pokrenu zadruge, moći da se prijave za deo od 500 miliona dinara, koliko će novim konkursom biti opredeljeno za zadrugarstvo.

Sredinom godine će početi prijave za trajno korišćenje napuštenih kuća, rekao je Krkobabić, da bi u tim kućama ponovo počeo neko da živi. Za njih će, kako je pojasnio uslove za konkurisanje, moći da se prijave mladi, koje je svrstao u 3 kategorije.

Prva grupa: u nekim domaćinstvima žive 3 generacije ljudi, deda, otac i sin. Hajde da taj najmlađi član porodice stekne mogućnost da se osamostali, ali da je u blizini svojih roditelja, da može da koristi mehanizaciju, da koristi sve ono što oni već imaju. Druga grupa su stručnjaci: agonomi, tehnolozi, veterinari, zdravstveni radnici, stomatolozi. Ljudi kojih ima u Nišu, Beogradu, Novom Sadu. Završili su fakultete i čekaju. Ja ne znam šta čekaju. Čekaju posao. Posao se traži. Ali ne traži se samo na takav način. Moramo i da im ponudimo - objašnjava Krkobabić.

U Gadžinom Hanu sada ima 3 zadruge; foto: JV-N.M.U treću grupu stavio je sve slobodne mlade ljude koji su, kaže, hrabri i koji hoće i imaju želju da se okušaju u životu na selu.

Za taj program, dodaje, neophodno je da se prijave najpre lokalne samouprave kojima zatim treba da se obrate građani koji su zainteresovani da žive u napuštenim kućama.

Ja očekujem da ćemo za nepunih mesec dana već sa tim programom biti pred Vladom Srbije. I onda sledi redosled, pa hajde da budemo do Vidovdana, do konca juna, mi već imamo nameru da raspišemo poziv. Mi ćemo dati novac, lokalne samouprave će otkupljivati te kuće i daće ih na trajno korišćenje pod određenim uslovima zainteresovanim - naveo je on.

Podatak da je u Srbiji oko 150.000 praznih kuća je, dodaje on, potekao od Akademijskog odbora za selo i pojasnio da su to kuće koje imaju vlasnika, ali da tačnog podatka o broju napuštenih kuća još nema.

Krkobabić primećuje da sve češće mladi prelaze da žive iz sela u grad, te zato najavljuje da će uslovima konkursa ciljati nerazvijene krajeve Srbije, kako bi u njima ostajali mladi.

U uslovima konkursa ćemo upravo gađati ove delove. Neće se davati u zakup, nego u vlasništvo - precizira Krkobabić.

500 miliona za nove i postojeće zadruge

Doček nastavljen u Domu kulture; foto: JV-N.M.Ministarstvo koje vodi, kaže Krkobabić, mora aktivno da se posveti nerazvijenim delovima Srbije poput opštine Gadžin Han i najavio je novi konkurs na koji mogu da se prijave oni koje žele da osnuju zadrugu, kao i postojeći zadrugari.

Sad ide novi konkurs, odvajamo 500 miliona dinara za zadruge - istakao je Krkobabić.

U Nišavskom okrugu, tvrdi, već je investirano 200 miliona dinara za zadruge, od čega su dve u Gadžinom Hanu - “Zaplanjski zasad” i “Zaplanjska matica”, dok je treća danas počela sa radom. Cilj je bio da se zaustavi odlazak ljudi iz sela, a kao primer naveo da sada Gadžin Han ima oko 8.000 stanovnika, te da je to upola manje nego 1981. godine, kada ih je bilo 16.000.

Dve zadruge u koje su se udružili meštani sa teritorije Gadžinog Hana oko proizvodnje bilja i pčelinjih proizvoda, kako kaže predsednik Opštine Milisav Filipović, nastavljaju da se razvijaju.

Doprinelo je dosta, jer obe zadruge, koje su registrovane, šire svoje programe proizvodnje. Samim tim i upošljavaju ljude, a tu su i kooperanti koji sarađuju sa njima - rekao Filipović.

Da inicijativa za razvoj socijalnog zadrugarstva dolazi sa juga Srbije gde je, kako tumači Krkobabić, najteže, on apeluje na državu da se kroz taj vid preduzetništva pomogne ljudima koji su nekonkurentni na tržištu.

Gde je najveća muka, ljudi pokušavaju da je reše. Ništa čudno. Socijalno preduznetništvo je poseban vid preduzetništva. U Srbiji je to zapostavljeno, ali to je korektivni sektor svugde u Evropi. To nije da tim ljudima daješ socijalnu pomoć, već im omogućuješ da rade. Država može da smanjenjem PDV-a, ukidanjem određenih taksi i nameta da ga dovede u startnu poziciju da bude konkurentan - pojasnio je Krkobabić.

U grupu ljudi koji su nekonkurentni na tržištu rada svrstava izbegle i raseljene, osobe sa invaliditetom, žene preko određenog životnog doba, koji moraju da dođu do nekog načina da zarade i prežive.