Lekar niške Hitne pomoći otkriva šta se krije iza komentara zbog koga je dobio disciplinsku prijavu

Pritužbe Nišlija da nekada ne mogu da dobiju Hitnu pomoć ili da ekipu dugo čekaju - nedavno je potvrdio lekar ove ustanove Miodrag Branković, koji je zbog komentarisanja na društvenim mrežama dobio disciplinsku prijavu. Za Južne vesti objašnjava da niška Hitna pomoć nema dovoljno lekara na terenu, pa time ni dovoljno ekipa i da svakodnevno bar jedna nedostaje. Direktor Hitne pomoći Niš Slavoljub Živadinović kaže da ima onoliko lekara koliko je propisano, da kada je prvi red hitnosti u pitanju građani ne treba da brinu, ali i da sve primedbe mogu lično da mu prijave.

"Molite Boga da ne morate da zovete Hitnu, jer budite sigurni da na vreme neće stići, ako uopšte i stignu" - tako vrlo često komentarišu Nišlije.

Jedan od lekara na terenu u niškoj Hitnoj pomoći Miodrag Branković je to delimično i potvrdio nakon teksta Južnih vesti da je čovek pao u blizini Hitne i da je dugo čekao pomoć. O tome je pisao u komentaru ispod teksta na društvenim mrežama i zato dobio disciplinsku prijavu.

Branković kaže da je jedino što želi da Hitna radi po zakonu i kako je propisano pravilnicima; foto: JV U razgovoru sa novinarkom objašnjava šta se krije iza tog komentara i zašto je odlučio da javno govori o situaciji u ovoj ustanovi.

Ja sam tim komentarom hteo građanima da ukažem na to kakvo je stanje, jer i mene prijatelji pitaju "radi li neko u Hitnoj", a kako ja ljudima da objasnim da se jedan lekar javlja, a 4 telefona zvone i da uvek imamo bar jednu ekipu manje? Nas je manjak 14 na terenu, to je još jedna operativna smena, dve možda mogu da se popune, šta kad neko ode na bolovanje, na odmor? Ne tražim ništa, ne želim da se eksponiram, samo želim da Hitna radi po zakonu i kako je propisano pravilnicima - pojašnjava.

A pravila na koja se poziva su u sistematizaciji radnih mesta iz 2018. godine, kaže Branković, gde jasno piše koliko lekara treba da bude na prijemu poziva, koliko u ambulanti, a koliko na terenu. Najveći problem su, napominje, upravo ekipe na terenu, jer ih nema dovoljno.

37 lekara je trenutno za teren, 17 je na prijemu poziva i u ambulanti, ukupno 54, a po Statutu treba da nas bude 51 samo na terenu. Mi konstantno imamo manjak ekipa svakodnevno, minimum jedna ekipa nedostaje, a dešavalo se da nedostaju i 2, pa i 3 ekipe - ističe.

Da bi građanima bilo jasnije šta znači manjak ekipa na terenu Branković navodi svoj primer: Umesto 7, Niš ima 5 ekipa; foto: arhiva JV

Jedne noćne smene sam upravo zbog manjka ekipa poslat na Mramorsko brdo, gde su ljudi čekali sat vremena da dođemo, ne mojom krivicom, odatle smo išli u Nišku Banju, znate šta to znači, koji je to kvalitet usluge koji pacijent očekuje. Odatle su me vratili u Romanijsku, pa odatle u Hitnu pomoć, kao da sam ja jedina ekipa bio. I to se ponavlja. Tu nema kvaliteta pružanja medicinske usluge apsolutno nikakve - objašnjava.

Objašnjava i da bi po zakonu Hitna u Nišu trebalo da ima 7 ekipa na terenu, a da ih je uglavnom 5, upravo zato što nema dovoljno lekara. Kaže da vozača ima dovoljno i da su prethodnih godina zapošljavani i oni i medicinske sestre i tehničari, ali ne i lekari.

Takođe kaže da je vozni park star 15 godina, da su neka vozila dobijali kroz donacije, ali bez druge opreme i aparata.

Ja sam im predlagao da se pišu projekti za donacije, dobili bismo jedno vozilo svake godine i opremu. Ja vam tvrdim da radim sa defibrilatorom koji je star preko 20 godina i koji je neispravan. On se koristi za reanimacioni postupak, kada je srčani zastoj, za pokušaj oživljavanja. Nijedan aparat nov nije došao u Hitnu pomoć godinama. Snalazimo se kako umemo i znamo - ističe.

Direktor kaže da građani mogu da se žale telefonom na rad Hitne; Foto: Arhiva JV Osim novinarima, o problemima u Hitnoj pomoći obavestio je, kaže, i novu gradonačelnicu Draganu Sotirovski, ministra zdravlja i predsednika Aleksandra Vučića i kaže da je to pokušaj da ukaže na realno stanje.

Kaže da u Hitnoj pomoći vlada klasična strahovlada i zastrašivanje ljudi i da se to vidi i po tome što je pokrenuta disciplinska prijava protiv njega i njegove supruge, iako za pokretanje disciplinskog postupka nema osnova.

Sve je to samo zastrašivanje, mene i svih ljudi u Hitnoj i poruka eto šta će da vam se desi ako pokušate nešto. Meni zamenica direktora posle ovoga nije dala odmor, iako sam ga tražio mesec dana ranije pisanim zahtevom, ona kaže da ga nisam podneo blagovremeno. Supruga je posle ovoga jedina medicinska sestra koja je dobila 8-časovno radno vreme - dodaje.

Direktor kaže da lično prima pritužbe o radu Hitne

Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Niš Slavoljub Živadinović kaže da postupak protiv lekara i medicinske sestre još nije pokrenut i da ne zna tačno dokle se stiglo sa tim, jer je pravnik opet na odmoru. Kaže da su građani s pravom nezadovoljni; foto: A. K.

Da li ima dovoljno lekara i ekipa na terenu odgovora da on ne može da kaže da li ih je malo ili mnogo, ali tvrdi da ih ima koliko je propisano, možda i više.

Na 6.000 stanovnika ide jedan tim, vozač, lekar i tehničar, plus vozači su izuzeti iz tih normativa, jer je osnovna delatnost Hitne i sanitetski transport i transport pacijenata na dijalizi, e zato njih ima više kad gledate apsolutni broj. Ja nisam rekao da imamo dovoljno, ja kažem da je normativ na 6.000 stanovnika jedna ekipa, ne znam koliko Niš ima. Mi smo zadržali lekare na prijemu poziva, radi ambulanta, upravo zato što smo iznad normativa kada su u pitanju lekari - navodi.

Kaže i da su sva vozila ispravna, ali da je jedan od prioriteta obnova voznog parka.

Podseća da i građani sve primedbe o radu mogu da prijave telefonom na koji se on lično javlja i prosleđuje nadležnim službama, a svi razgovori se snimaju.

Hoću tačno vreme i mesto, sve se snima, sve se piše, a to paušalno tako ne. Sve to građani neka prijave, cela Hitna je oblepljena telefonima za pritužbe na rad Hitne, ja se lično na taj telefon javljam, da me ne bi lagali i sve proveravam. Bilo je nekih opravdanih primedbi, ali je 99 % neopravdanih - kaže dirketor.

Objašnjava i da građani ne treba da brinu, jer na prijemu poziva rade najiskusniji lekari, da dispečeri imaju elektronsku mapu i u obavezi su da šalju najbližu ekipu, a ne onu koja je na redu kao što je bilo ranije.

Kao primer prvog reda hitnosti, kada Hitna pomoć treba da interveniše, navodi saobraćajne nezgode, gde prva ekipa stiže na teren za 4 minuta.

Kada je udario voz u autobus za 4 minuta je tamo bila prva ekipa, još 5 ekipa na čelu sa vanrednom koju čini direktor, šef voznog parka i glavni tehničar, je bilo na licu mesta. Svi su zbrinuti na licu mesta tamo, rekli su da je trijaža urađena savršeno, tu reč su upotrebili, naše vozilo je pokretna intenzivna jedinica. Drugi primer na Čamurlijskom putu pre 15 dana, prva ekipa bila je isto za 4 minuta, za 45 minuta svi su zbrinuti u Urgentnom centru. Kada je u pitanju nešto što je hitno, poboljšali smo to, na primer GPS ranije nije radio sada sve radi i brži smo jer je dispičar dužan da pošalje bližu ekipu - objašnjava.

Navodi i da je prošle godine započet projekat 112, koji je trenutno stopiran zbog korone, a podrazumeva jedinstveni kol centar za Hitnu pomoć, vatrogasce i policajce. Kaže da bi se time niška Hitna pomoć rasteretila i da ne bi bilo moguće da se neko žali na prijem poziva i da narušava integritet lekara koji su se odlično pokazali i tokom epidemije korone.