Lekari sa građanima o srčanoj slabosti i prevenciji
Zašto je srčana slabost jedan od najvećih problema savremene civilizacije, koliko je važno da oni koji je imaju redovno uzimaju terapiju i idu na kontrole i šta je najbolja prevencija u ponedeljak 9. maja od 10 do 12 sati kardiolozi Instituta "Niška banja" zainteresovanima će govoriti ispred stacionara "Zelengora".
Ovim će biti obeležen "Evropski dan srčane slabosti" koji je u Evropi ustanovljen 2011, a u Srbiji 2012. godine.
Osim lekarskih saveta i provere krvnog pritiska, građani će dobiti i štampani materijal na kom je, kako kažu u Institutu "Niška banja" jednostavno i bez zbunjujuće medicinske terminologije objašnjeno šta je to srčana slabost, zašto je bitna, koja stanja dovode do nje, koji su njeni simptomi i znaci i kada se treba javiti lekaru.
Još jednom pozivamo sve zainteresovane građane da posete Institut "Niška banja", da se druže sa našim lekarima, i podrže inicijativu promovisanja zdravog života, jer samo tako možemo podići svest ljudima o razumevanju, i značaju prevencije i lečenja srčane slabosti - kaže dr Dejan Simonović.
U slučaju kiše, akcija će biti održana na IV spratu stacionara "Radon".
Inače, bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok oboljevanja i smrtnosti u svetu i kod nas.
Statistika pokazuje da u Evropi 10 miliona ljudi ima srčanu insuficijenciju, a da svake godine oboli 3,6 miliona novih. Stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u porastu je i u Srbiji gde je oko 50 odsto svih smrtnih slučajeva posledica upravo ovih oboljenja.
Prema procenama stručnjaka, ukoliko se primarna prevencija srčane slabosti ne shvati kao najefikasniji način lečenja, možemo da očekujemo da u Srbiji od bolesti srca i krvotoka godišnje umire oko 70.000 ljudi.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.