Leskovački roštilj biće zaštićen regionalni brend

Od 1. novembra ćevabdžinice i restorani više neće moći da koriste naziv “leskovački roštilj” ukoliko za to ne dobiju dozvolu Privredne komore Srbije, jer će do tada leskovački specijaliteti sa roštilja zvanično biti zaštićeni i brendirani. I dok zemlje Evropske unije imaju na stotine brendiranih proizvoda, Srbija se u zaštitu svojih proizvoda tek odnedavno aktivnije uključuje.

Naziv leskovački roštilj do sada je koristio svako, kaže direktor Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog okruga Goran Jović, ali zaštitom imena i porekla, to više neće biti slučaj.

To je naš najpoznatiji brend i zbog toga smo radili na njegovoj zaštiti. Ukoliko roštiljdžinice i restorani žele da na meniju imaju leskovački roštilj, moraće da ga spremaju na tradicionalan način na koji se već godinama pravi na ovim prostorima, a za korišćenje naziva moraće da imaju dozvolu Komore - kaže Jović.

Postupak brendiranja leskovačkog roštilja radi se sa partnerima iz Bugarske komore iz Vraca, a preko IPA programa koji finansira Evropska unija. Projekat je vredan 170.000 evra i u okviru njega Srbija će brendirati leskovački roštilj, a Bugarska njihov tradicionalni hleb “limec”.

Inače, Leskovac je do sada brendirao roštilj-meso, leskovačku spržu i ajvar, a prema Jovićevim rečima u planu je zaštita leskovačkog pinđura i ljutenice, kao i meda.

Brendiranje - ekonomske beneficije i prepoznavanje na tržištu

Pored žiga kojim se brendira određeni proizvod kako bi se razlikovao od sličnih na tržištu, prema podacima Zavoda za intelektualnu svojinu, za prirodni, poljoprivredni, prehrambeni, industrijski i proizvod domaće radinosti, se može uraditi i oznaka geografskog porekla.

Razlika je u tome što oznaka geografskog kvaliteta garantuje potrošaču određen kvalitet definisan elaboratom i on je određe pre nego što je proizvod dospeo na trište, dok se žigom individualizuje roba i razlikuje je od sličnih na tržištu. Svrha obe je zaštita proizvoda, njegovog porekla i prepoznavanje na tržištu - stoji na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu.

Brendiranje je najčešće, kako piše na sajtu, značajno marketinško sredstvo koje ovlašćenom korisniku garantuje prednost u odnosu na konkurenciju na tržištu, s obzirom na to da se time garantuje kontrolisan i poseban kvalitet proizvoda i njegovog porekla.

Srbija se polako uključuje u zaštitu svojih proizvoda

Baza podataka žigova i proizvoda sa oznakom geografskog porekla može se pretraživati na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu, a pored ovog e-registra, moguće je pretraživati i međunarodnu bazu žigova Romarin.

S obzirom na to da se, kako u domaćoj, tako i u međunarodnoj bazi nalaze leskovački ajvar i homoljski med, Srbija se polako uključuje u zaštitu svojih proizvoda, naročito preko programa prekogranične saradnje.

I dok zemlje Evropske unije, poput Italije i Francuske, imaju na stotine zaštićenih proizvoda, jug Srbije, do sada je oznakom geografskog porekla zaštito pirotski ćilim, svrljiški belmuž, staroplaninski kačkavalj, leskovački domaći ajvar, vlasinski med, leskovačku spržu, niški burek, belopalanačku papriku vrtku, sukanu banicu i vlasinske mlečne proizvode.

Ovo je naročito važno zato što je Srbija među potpisnicima Lisabonske konvencije koja omogućava da se proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom priznaje u još 25 zemalja Evrope, odnosno da se tamo direktno može izvoziti, što je velika ekonomska beneficija.