Leskovčanin prvi Srbin koji je proputovao svet, pisao putopise i sakupljao autograme

Naoružan čvrstom voljom i odvažnošću Leskovčanin Milorad Rajčević postao je prvi Srbin koji je obišao svet početkom 20. veka. Svoja putovanja, započeo je 13. marta 1910. godine, koja je nekoliko puta prekidao zbog ratova u kojima je učestvovao, a za 20 godina kao dopisnik Malog žurnala, proputovao je 70 zemalja i zapisivao svoja iskustva. Njegove zbirke sadrže i stotine potpisa kraljeva, prinčeva, državnih funkcionera i drugih znamenitih ličnosti tog vremena.

Rođeni Prokupčanin, od malena pokazivao je avanturistički duh, a veći deo svog života proveo je u Leskovcu, gde je proučavao lokalna sela. Nakon toga preselio se u Beograd, odakle je redakcija Malog žurnala odlučila da ga kao svog dopisnika pošalje na put oko sveta.

13. mart 1910. godine i polazak Milorada Rajčevića iz Beograda; foto: Narodna biblioteka Srbije O svom polasku, Milorad Rajčević je zapisao da je na put pošao na “baksuz-dan” s obzirom na to da je bio 13. mart, ali da zbog svoje mladosti i želje da putuje nije se obazirao na ustaljena sujeverja.

On se, kako je pisao, uzdao u svoj cilj, mišiće, zdravlje i dobru volju da vidi šta će ga u dalekom i nepoznatom svetu čekati.

Krenuo sam iz Beograda preko Javora, Sandžaka, Crne Gore i Jadranskog mora. Obišao sam Italiju, Švajcarsku, Francusku, Englesku, Nemačku, Belgiju, Holandiju, Švedsku, Norvešku, Rusiju, Sibir, Japan, Kinu, Prednju i Zadnju Indiju, Persiju i Palestinu. Tako sam obišao celu Evropu i Aziju, a spremao sam se, preko Grčke, na dalji put - piše u svom putopisu Rajčević.

Pripreme za put u Južnu i Severnu Ameriku, kako je govorio, pokvario mu je Prvi balkanski rat koji je počeo 1912. godine. Put je prekinuo, vratio se u Srbiju i prijavio se na vojnu dužnost.

Stupio sam u Drugi pešadinski puk, u kome sam ostao do svršetka rata. Kada sam 1913. demobilisan, prva mi je briga bila da se pripremim za dalji put. Oktobra 1913. krenuo sam iz Beograda preko Carigrada za Rusiju, odatle sam stigao u Ameriku i obišao je skroz, od Njujorka do Kalifornije. Odatle prešao Kubu, Panamu, Kolumbiju, Peru, Boliviju, Ekvador, Čile, Argentinu, Paragvaj, Urugvaj i Brazil - pisao je Milorad.

Svoja putovanja je zapisivao kao dopisnik redakcije "Mali žurnal"; foto: Narodna biblioteka Srbije Dalje putovanje, ponovo je morao da prekine jer je počeo Prvi svetski rat. Iz Južne Amerike otišao je u Španiju i tu se, po sopstvenim rečima, zadržao. Avanturu je nastavio 4 godine nakon kraja rata.

Treći i poslednji put krenuo sam na put iz Beograda 22. decembra 1922. godine preko Carigrada, Palestine i Gaze za žarku Afriku. Na tom putu proveo sam sve do 6. jula 1924. godine kada sam se u Beograd preko Italije vratio. Na svom poslednjem putu proputovao sam sve krajeve žarke Afrike sa severa na jug i sa istoka na zapad - piše u putopisu.

foto: Narodna biblioteka Srbije O svojim putovanjima svetom, Milorad Rajčević navodi da nisu bili laki poduhvati i piše da je bilo trenutaka nedoumice, neizvesnosti i sumnje.

Meni se uvek nametala užasna perspektiva, a preda mnom se pružao trnovit put, koji sam morao preći bosonog, gladan i žedan. Naoružao sam se dobro čvrstom voljom i odvažnošću nađoh se na širokom i burnom moru - piše.

Prilikom povratka u Srbiju, Milorad je pisao da je dočekan kao junak i da dobro pamti gužvu na smederevskom drumu pri ulazu u Beograd i kroz ulice kojima je prolazio.

Izložba posvećena Miloradu Rajčeviću

foto: Narodna biblioteka Srbije U galeriji Narodnom muzeju Leskovca, predstavljena je izložba “Milorad Rajčević - Prvi Srbin koji je proputovao svet”, autora Gorana Vilića, koje zainteresovani mogu pogledati.

Cilj izložbe bio je, kako je rečeno, da se oživi sećanje na zaboravljenog heroja, čija je hrabrost i istraživački duh i danas inspiracija generacijama.

Autor izložbe Goran Vilić iz Loznice, istakao je putnička knjiga Milorada Rajčevića postala i najveća zbirka autograma, a on prvi čovek sa područja nekadašnje Kraljevine SHS koji je objavio zbirku sa stotinama potpisa kraljeva, prinčeva, državnih funkcionera i drugih znamenitih ličnosti tog vremena.