Ljubav prema muzici pomogla Nišliji da prevaziđe probleme invaliditeta

Hrabrost, neodustajanje i volja da radi i istraje u onome što voli, opisuju muzičara iz Niša Marka Marjanovića, poznatijeg kao Mark Rainey, koji je uspeo da svoje probleme i invaliditet preokrene u korist. Marko i pored toga što ima deformitet leve šake, svira gitaru, klavir, komponuje i producira muziku od svoje 17. godine.

Iako je veći deo tinejdžerskih dana vodio neprestanu borbu sa samim sobom i manjkom samopouzdanja, te i letnje dane provodio u duksericama, Marko smatra da je to period koji je morao da prođe i sazri, kako bi shvatio da ne želi da provede ostatak života krijući se i od sebe i drugih.

Sećam se kada su me prvi put pitali da sviram, tražio sam da ugase svetlo, kako bi bio mrak u sobi. Onda sazriš. Shvatio sam da su mnogi meni dragi ljudi, poput Koste iz Novembra, koji nažalost nije više sa nama, voleo moj način sviranja, iako mi nikada to direktno nije rekao i što me nikada nije gledao kao drugačijeg gitaristu od ostalih. Nauči, bori se, to je muzika, to je pank, tako ja to doživljam - kaže Marko.

Ljubav prema muzici preovladala je, kaže Marko, te formira prvi bend The Coms, sa kojim svira kao predgrupa legendarnom Hladnom Pivu.

Zanimljivo je kada se jednom nađeš na velikoj bini i sećam se koliko je bilo teško izaći pred 15 hiljada ljudi, jer u jednom trenutku ne želiš da te iko vidi kako sviraš, a onda nema više skrivanja, već ozbiljna svirka pred publikom. Sada vidim koliko je trebalo snage da uradim tako nešto i drago mi je što sam uspeo da prevaziđem taj strah - rekao je Rainey.

Mark Rainey producira, snima, svira sam u kućnom studiju; foto: Marko Marjanović, privatna arhiva Za pseudonim Mark Rainey, kaže da je zaslužan drug iz benda, koji mu na pitanje kako mu zvuči umetničko ime Mark Summers rekao da on kao “večiti depresivac” ne može biti Summers, već samo Rainey, što se Marku, kako sam kaže, izuzetno dopalo.

Nakon što je njegov bend prestao da postoji, 2013. godine objavljuje svoj prvi EP pod novim imenom. Kako je Marko rekao, pokušaj da snima sa profesionalnim producentom nije uspeo, pa je odlučio da sve uradi sam. Nakon toga usledio je i prvi samostalni nastup, na Nišvilu.

Pošto sam bio previše entuzijastičan, pravio sam sam omot, pošto sam samo drvo znao da crtam, uz moje ime i spisak pesama, nacrtao sam drvo i CD delio svima. Odneo sam i ljudima iz Nišvila, a pošto su pesme bile na engleskom, englesko ime, oni su me prvo odbili jer su mislili da sviram nečije pesme, ali kada su shvatili da je to moja muzika, pozvali su me da nastupim - kaže Marko.

Nastavio je sa samostalnim nastupima, gde je shvatio da mu intimnija i tiša atmosfera mnogo više prija, te da nakon nastupa može da se posveti svima koji su došli na njegovu svirku, a kako je rekao u tim razgovorima kada mu kažu da u njemu vide inspiraciju, oseća veliku odgovornost.

Ja se čak i plašim kada mi neko kaže da u meni vidi inspiraciju i kada mi govore “ako možeš ti, mogu i ja”, tada osetim neracionalnu odgovornost, zbog te rečenice. Međutim, ja ne doživljavam da sam neki veliki uspeh napravio, ja samo sviram gitaru. Dokle god radite ono što volite i ne obazirete se na komentare okoline, biće srećni- zaključio je Marko.

Nastup "Blue Monday" tribute benda "Joy Division";foto: Marko Marjanović, privatna arhiva Nakon dugogodišnje karijere kao Mark Rainey, shvatio je da mu ipak nedostaje sviranje u bendu, te je, od nedavno i jedan od osnivača Joy Division tribute benda Blue Monday, sa kojim nastupa u Nišu i širom Srbije. Povodom godišnjice smrti frontmena tog benda Iana Kurtisa, objavio je obradu jedne od najpoznatijih pesama Joy Division-a.

Takođe osnovao je i pank bend Silicon Dolls i sa pesmom Idem na sve, nedvosmislenom kritikom društva, sa kojom je za kratko vreme stekao naklonost publike.