Lokalno stanovništvo gotovo isključeno iz razvoja parkova prirode, za sve se pita država

Dok se u Srbiji na teritoriji svih Parkova prirode lokalna zajednica skoro ništa ne pita i sve naredbe se sprovode sa vrha države ka lokalu, kako kaže predsednik pirotskog društva "Stara planina" Dragan Taškov, u Evropskoj uniji je situacija obrnuta, sve inicijative počinju sa najnižeg nivoa i bez lokalne zajednice država gotovo ne može da radi ništa na svoju ruku.

Svedoci smo poslednjih meseci da se lokalno stanovništvo sa Stare planine pobunilo protiv gradnje mini-hidroelektrana na njihovim rekama, koje su državni projekat, a radi se bez konsultacije ljudi koji žive na tom području. Taškov kaže da je u Francuskoj situacijia skroz suprotna, gde takozvani gradonačelnici svih sela učestvuju u radu Skupštine Parka prirode, i donose odluke na osnovu kojih Uprava parka donosi svoje planove i programe.

U Francuskoj se lokalna zajednica konsultuje u vezi sa svim pitanjima koja su vezana za rad Parka prirode koji se nalazi na njihovoj teritoriji. Sve lokalne zajednice, sva sela bez obzira na broj stanovnika imaju status opštine i maltene imaju gradonačelnika koji ima veća ovlašćenja od naših predsednika mesnih zajednica - kaže Taškov.

Taškov objašnjava da se u upravljanju parkova prirode u EU podjednaka pažnja posvećuje zaštiti lokalne zajednice koliko i zaštiti prirode i njenih resursa. U razvoj Parkova prirode uključeno lokalno stanovništvo; foto: Društvo "Stara planina"

Bez lokalne zajednice država ne može da radi ništa. Sve one imaju dosta veliku nadležnost. I kod njih ima malih sela, iako imaju malo stanovnika kao i kod nas, oni nisu beznačajni, a svi problemi se zajednički prevaziđu, dok država ulaže u ostanak tih stanovnika na selu - objašnjava Taškov.

On je nedavno posetio dva parka priorede na Pirinejima u organizaciji Asocijacije regionalnih parkova prirode Francuske i na osnovu tog iskustva zaključuje da je u Francuskoj koncept samog formiranja parka prirode takav da se on ne proglašava dok se na lokalu ne usaglase svi akteri - lokalna zajednica, regionalna vlast, kao i oni koji na kraju treba da upravljaju njime.

Svi oni zajednički potpisuju povelju na osnovu koje se rade planovi razvoja zaštićenih prirodnih dobara. To može da potraje od 4 do 10 godina. Potpisivanjem se obavezuju da ona važi 12 godina, što znači da su za to vreme sve strane usaglašene u vezi sa razvojem parka prirode - kaže Taškov.

Dodaje i da u Francuskoj gostionice u parkovima prirode kompletnu nabavku proizvoda vrše od lokalnih prozvođača, isključivo organskih proizvoda, čime podstiču privredni razvoj tog dela parka.

U Srbiji sve obrnuto

Predsednik Društva "Stara planina" objašnjava da je kod nas koncept upravljanja parkovima prirode drugačiji u odnosu na EU, a da lokalno stanovništvo nema gotovo nikakav uticaj na stvari koje se dešavaju oko njih.

Kod nas parkovima prirode upravlja Javno preduzeće Srbijašume. Oni maltene upravljaju svim većim površinama u Srbiji, deluju preko svojih šumskih gazdinstava i donose planove i programe koji vrlo retko konsultuju lokalnu zajednicu - kaže Taškov.

Osnovni cilj preduzeća je, pojašnjava Taškov, da deluje ekonomski pozitivno, dok očuvanje prirode stavljaju kao sekundarni zadatak. Na Staroj planini gra]ani se pobunili protiv gradnje MHE u Parku prirode; foto: Lj. F.

Njihov osnovni cilj je da zarađuju, da od prihoda koji ostvaruju od seče šume ostvaruju prihode. Sav njihov koncept je kontradiktoran, jer oni s jedne strane obezbeđuju novac tako što seču šumu i prodaju, a s druge strane imaju zadatak da čuvaju prirodu, što je u samom startu problematičan koncept - objašnjava Taškov.

Za razliku od Francuske, parkovi prirode u Srbiji se proglašavaju uredbom Vlade, koja ih daje na upravljanje JP Srbijašume.

Odluke se donose odozgo na dole, kako reši država tako će se organizovati. Sve je razdvojeno na javna preduzeća, ali često dolazi do sukoba između njih, recimo Srbijašume i Srbijavode, ili Skijališta Srbije, oko koncepta razvoja parka prirode. I tamo ima Uprava za šume i drugih preduzeća, ali saradnja je mnogo bolja, a lokalna zajednica je dosta uključena - napominje Taškov.

Ovaj borac za očuvanje prirode sa dugogodišnjim iskustvom, zaključuje da je model upravljanja regionalnim parkovima prirode u Francuskoj jedan od najboljih evropskih modela, koji uključuje lokalnu zajednicu i lokalnu samoupravu u upravljanje i obezbeđuje da se realizuju razvojni projekti i inicijative po modelu održivog razvoja bez sukoba između lokalne zajednice i investitora.