Stručnjaci: MHE remete prirodu, a služe samo za bogaćenje pojedinaca i interesnih grupa

Srbija je država deficitarna vodama, a i pored toga, projekcije su da bi mogla da dostigne i broj od preko 1.000 malih hidroelektrana. Opšti zaključak predavanja na niškom Univerzitetu, na kome su učestvovali profesori iz oblasti pogođenih izgradnjom malih hidroelektrana, bio je da one remete vodotokove, doprinose klimatskim promenama i negativno utiču na biljke i životinje, a da služe jedino da se bogate pojedinci i interesne grupe.

Akcioni plan vezan za gradnju malih hidroelektrana mora se pod hitno izmeniti, smatra inženjer hidrotehnike i dugogodišnji direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća Srbijavode Veljko Dimitrijević, jer svega 10 do 15 % od njega može da se realizuje, a da se ne poremete vodotokovi. On naglašava i da proizvodnja električne energije u Srbiji pada. "Hitno se mora izmeniti akcioni plan" ; foto: JV/M.J.

Zašto se insistira i subvencioniše izgradnja malih hidroelektrana ako se zagušuje potencijal već izgrađenih, velikih hidroelektrana. Male hidroelektrane učestvuju u bruto proizvodnji električne energije sa manje od 1 %. (...) Male hidroelektrane se mogu posmatrati kao izvori zelene energije samo ako koriste samo jedan deo toka. Srbija je i ovako deficitarna sa vodama - priča Dimitrijević.

Zabrinut je i dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić, koji ističe da je, kada je reč o klimatskim promenama, na globalnoj mapi Srbija jedna od najugroženijih teritorija: masovno se suše šume, požari i poplave su vrlo rašireni, sušni periodi sve duži, a problematična je i nelegana seča. "U Rakiti su prekršena 4 zakona: o vodama, šumama, zaštiti prirode i vanrednim situacijama"; foto: JV/M.J.

Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode, a to je upravo sistem vodotokova brdsko-planinskog regiona, koji generiše odticaj koji nastaje na našoj teritoriji. Oni su nosioci biodiverziteta i vrlo su fragilni, a upravo su oni meta za izgradnju malih hidroelektrana derivacionog tipa - kaže Ristić.

S obzirom na to da izgradnja malih hidroelektrana sa sobom nosi presecanje vodotokova, sečenje šuma, uništavanje biodiverziteta i remećenje života ljudi, Ristić ističe da je tu jedini cilj bogaćenje pojedinaca i interesnih grupa.

Kroz manipulativne i opskurne postupke izmene zakona i prostorno-planskih dokumenata i praktično je čitav sistem iskorišćen da bi jedna privilegovana grupa realizovala svoje planove, odnosno gradila male hidroelektrane i prodavala električnu energiju za dva do tri puta skuplje od one koja se proizvodi u velikim elektroenergetskim kompleksima. Jedini cilj je bogaćenje pojedinaca i interesnih grupa - rekao je Ristić.

Izgradnja oko 3.000 MHE planirana je na području Balkana, a ukoliko se to i desi Ristić smatra da ovo poluostrvo više neće biti jedan od nosilaca biološke razlikosti u Evropi i svetu. U Srbiji trenutno postoji 108 upotrebnih dozvola i 135 MHE.

Najnovija projekcija mogućeg scenarija, ukoliko se ostvari sve zaplanirano, kako je rekla profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Jelka Crnobrnja-Isailović, biće 1.006 malih hidroelektrana u Srbiji.

Najgori scenario, ako niko od nas ne reaguje, ako sve to što je planirano u izgradnji i već izgrađeno, bude dovršeno. Srbija bi u tom slučaju bila na drugom neslavnom mestu po broju malih hidroelektrana. Znači, 1.006 malih elektrana bi se moglo desiti u Srbiji, ukoliko prepustimo sve ono što može da se desi i ne reagujemo. Ovo je najnovija projekcija onoga što bi moglo da se desi kada bi sve planirane male hidroelektrane bile izgrađene - rekla je Crnobrnja-Isailović.

"Zbog MHE, proj potočnih pastrmki negde pada i za 90 %"; foto: JV/M.J. Ovo će se desiti ukoliko ljudi ne reaguju, rekla je Crnobrnja-Isailović, a svi učesnici su se složili da se svi moraju uključiti u borbu protiv MHE, jer se zakoni ne poštuju, a do sada je koliko-toliko urodio plodom samo građanski aktivizam.

Crnobrnja-Isailović se bavi i vodozemcima, pa je na predavanju skrenula pažnju i na to koliko loše deluju derivacione hidroelektrane na vodozemce i gmizavce, a negativno delovanje na ribe, posebno potočnu pastrmku, objasnio je i Predrag Simonovic, redovni profesor Biološkog fakuleta Univerziteta u Beogradu.

Inače, predavanje Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu i biološku raznovrsnost Srbije ispratio je veliki broj studenata, ali i zainteresovanih građana, s obzirom na to da na jugu Srbije ljudi već dugo vode ljutu borbu kako bi sačuvali svoje reke.