MMR vakcinu u Nišu na vreme primila samo trećina dece, Srbiji ponovo "preti" epidemija malih boginja

Da nema kolektivnog imuniteta zbog slabe vakcinacije MMR vakcinom, te da zato ponovo preti epidemija malih boginja, objavio je nedavno Institut "Batut" i pozvao na hitnu reakciju nadležnih. I u Nišu je slab odziv za obaveznu imunizaciju, jer je MMR vakcinu na vreme primila jedva trećina dece uzrasta od 13 do 15 meseci, kažu iz Doma zdravlja, a iako taj procenat raste i kod dece od 3 godine ima blizu 90% vakcinisanih, to nije dovoljno za potpunu zaštitu.

MMR vakcina štiti od morbila, odnosno malih boginja, veoma zaraznog oboljenja od koga su najugroženija deca, ali i ostala populacija.

Iako je ona po zakonu obavezna i prema kalendaru vakcinacije deca treba da je prime u uzrastu od 13. do 15. meseca života, iz Doma zdravlja kažu da je nizak procenat vakcinisanih i u Nišu.

Ako bismo posmatrali pravovremenost vakcinacije u ovom uzrastu vrlo je nizak obuhvat vakcinacije MMR vakcinom - jedva 1/3 dece tog uzrasta je primila ovu vakcinu. Već u uzrastu 2 godine pa naviše obuhvat ovom vakcinom se povećava, tako da je naprimer kod dece uzrasta od 3 godine obuhvat blizu 90%. Situacija je slična bila i prethodnih godina - navode iz Doma zdravlja.

Zato nema kolektivnog imuniteta ni u Nišu, jer je za to potrebno da više od 95% dece primi vakcinu.

Na hitnu reakciju nadležnih zbog slabe imunizacije nedavno je pozvao Institut za javno zdravlje "Batut", a kako prenosi Danas, upozorili su da je u prethodne dve godine mnogo dece propustilo obaveznu MMR vakcinu i da zato ponovo ozbiljno preti epidemija morbila.

Čak je i u godini koja je prethodila poslednjoj epidemiji morbila bio veći procenat vakcinisane dece. Tada je zbog širenja morbila prema zvaničnim podacima bilo 5.000 obolelih i 14 umrlih, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina - podsećaju.

Iz "Batuta" upozoravaju da postoji kritična masa nevakcinisanih koja narušava kolektivni imunitet populacije, te zato traže hitnu reakciju svih učesnika u sistemu imunizacije.

To za posledicu može imati pojavu sporadičnog i epidemijskog javljanja bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama i dovodi u pitanje dostizanje statusa eliminacije morbila u Republici i održanje statusa "zemlje bez poliomijelitisa" - napominju.

Oni kao razlog malog broja vakcinisanih vide i neusaglašenost zakona - jer Zakon o pravima pacijenata daje pravo da roditelj odluči da li će vakcinisati maloletno dete, dok Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ukazuje da za sprovođenje obavezne imunizacije nije potreban pristanak roditelja ili staratelja.

Imunizacija školske dece se sprovodi većinom u domovima zdravlja, samo u prisustvu roditelja, dok je vakcinacija po školama uglavnom napuštena. Nejedinstven stav dela pedijatara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti dodatno su doveli do pada u obuhvatu vakcinama prema Kalendaru u prethodnom periodu – zaključuje Batut.

Jedan od razloga za to što je mali broj dece vakcinisan je i to što roditelji odbijaju da na vreme deca prime MMR vakcinu, a iz Doma zdravlja poručuju da treba da veruju lekarima.

Roditelji treba da veruju svom izabranom pedijatru koji će sigurno vrlo detaljno objasniti roditeljima sve prednosti redovne vakcinacije njihove dece svim tipovima vakcina pa i MMR vakcinom - dodaju iz Doma zdravlja.

Njihov izveštaj, koji se može naći na sajtu ove institucije, pokazuje da je na nivou cele Srbije samo 74,8% dece primilo ovu vakcinu, dok je za kolektivni imunitet neophodno da bude više od 95% vakcinisanih.