Majka deteta sa autizmom: Kada nas budu prebrojali, ti brojevi zaprepastiće i državu i nas

Učestalost autizma kod dece je poslednjih godina sve veća, a rano otkrivanje, terapije i socijalizacija ključni su za napredak deteta. Tačan broj osoba sa autizmom u Srbiji se ne zna, a kada bude formiran registar, zaprepastiće se i država i roditelji, smatra majka deteta sa autizmom Jelena Petković. Ona je u emisiji “15 minuta” govorila o potrebama dece sa autizmom, njihovim talentima, mogućnostima i podršci.

Predsedica Udruženja “Dan” i majka deteta sa autizmom Jelena Petković kaže da je nekada teško suočiti se s dijagnozom, ali je neophodno odmah krenuti sa terapijama uz koje deca mogu da napreduju.

Što se ranije krene, to će biti boljih rezultata. Uz to da roditelj dosta radi sa detetom kod kuće, da bude u stalnom kontaktu sa detetom, da bude prisutan tokom terapije - kaže Petković.

Kreativne radionice, muzikoterapija, sportske aktivnosti pokazale su se kao delotvorne i prijaju deci. Uz to je bitna socijalizacija, pa je važno uključiti dete u kolektiv.

Onog trenutka kada dete bude spremno za kolektiv, negde oko treće godine, dete mora obavezno u vrtić, nakon toga predškolska grupa, nakon toga osnovna škola. Inkluzija nam je omogućila da naša deca pohađaju razrede sa decom redovnog razvoja - kaže Petković.

Predsednica Udruženja "Dan" gošća emisije "15 minuta"; foto: JV Ona smatra da inkluzija ima smisla jedino ako je uz dete lični pratilac, a kada je u pitanju školovanje tu bi trebalo da se uključi i pedogaški asistent. Njih nema dovoljno pa često lični pratilac obavlja i taj deo posla iako to nije njegov zadatak.

Mislim da u Nišu imamo tri predagoška asistenta. On je tu da pomaže učitelju oko kreiranja posebnog programa, da napravi svoju ličnu procenu kapaciteta, da proprati, evaluira i da dođe na čas jednom nedeljno. Uloga ličnog pratioca je da dođe do stana, pomogne detetu da se obuče, obuje, pripremi školsku torbu, odvede do škole i bude na času s njim, ali on nikada ne preuzima ulogu pedagoškog asistenta niti najvažnije osobe u celom procesu - učitelja, nastavnika i profesora - ističe Petković.

U nedostatku i jednih i drugih, roditelji često preuzimaju te uloge što kako Jelena smatra, nije dobro.

Nije prirodno da roditelj bude lični pratilac svom detetu u školi, to uopšte nije dobro. On je sa detetom 24 sata denvno, a ta usluga ličnog pratioca je deta detetu, a ne roditelju - kaže Petković.

“Kada nas budu prebrojali, država će morati nešto da uradi”

Tačan broj dece sa autizmom se ne zna ni u Srbiji, ni u Nišu, a roditelji godinama čekaju registar kojim će se utvrditi tačan broj osoba sa autizmom. Razvojno savetovalište u Nišu nekoliko godina vodi svoj registar, a Jelena Petković preporučuje roditeljima da pokrenu proceduru i prijave svoje dete u registar.

To je jedini način jer kada nas budu prebrojali država će sistemski morati nešto da uradi. Ako nas budu valjano prebrojali, ti brojevi neće zaprepastiti samo državu nego i nas - naglašava Petković.

Osobe sa autizmom su talentovane, treba im pružiti šansu

Iako osobe sa autizmom završavaju fakultet, dobri su muzičari, sportisti, slikari, matematičari i imaju razne talente, teško dolaze do zaposlenja.

Najveći strah roditelja je, kako kaže Jelena Petković, ko će brinuti o detetu kada oni ostare zato je potrebno govoriti o dobrim primerima socijalne zaštite. Jedan od takvih primera je stanovanje uz podršku, kakvog trenutno ima samo u Pančevu, gde više osoba sa autizmom žive zajedno i imaju svu potrebnu negu.

Poenta je da se odvoje kada bi se svi mi prirodno odvojili. Oni mogu da rade i zarade. Tako bi mogli iz tog svog smeštaja odlaze u radne centre, zarade svoju platu i kupe sebi nešto - kaže Jelena.

Da bi se došlo do toga potrebna je tolerancija, smatra Jelena, treba stvoriti takvo društvo koje će prihvatiti osobe sa autizmom i pružiti im šansu da budu ravnopravni članovi društva.