Međunarodni dan starih – od ruba egzistencije do glasačke manipulacije

U godini koja na svom izmaku može, sve je izvesnije, postati i izborna, Vlada Srbije od danas je povećala penzije za 5,5%, od 1. januara za 14,8%, a od danas je počela i primena penzionerskih kartica za pogodnosti pri kupovini u trgovinskim objektima i radi, kako je rečeno, povećanja standarda. U realnosti, pored inflacije i minimalne poljoprivredne penzije nešto veće od 17.000 dinara, mnogi stari žive na rubu egzistencije, a i oni „zbrinuti“ poput korisnika niškog Gerontološkog centra su na obrocima jedva dovoljnim da prežive.

Preko 920.000 penzionera se do sada prijavilo za penzionerske kartice, kaže ministar finansija Siniša Mali, dok se u akciju pogodnosti uključilo više od 620 objekata i trgovinskih lanaca. Penzije su povećane, a preko 1,65 miliona penzionera u Srbiji krajem novembra ili početkom decembra čeka jednokratnu pomoć države od po 20.000 dinara.

Povišica će mi biti 1.600 dinara, a troškovi su mi samo u avgustu zbog raznoraznih poskupljenja i inflacije uvećani za 2.760 dinara. Videćemo sad i račune za septembar – preračunava se jedan od penzionera.

Građani sa juga smatraju da se, kako kažu, fiktivnim povećanjem penzija naspram inflacije, poskupljenja struje, gasa, naftnih derivata i drugih, čak i osnovnih potrebština samo kupuju glasovi najbrojnije glasačke populacije, a da u realnosti povećanje ne da ne utiče na standard starijih, već ih u dobroj meri i omalovažava.

To su ljudi kojima se po raznim osnovama za ceo njihov život i radni vek odbijalo za razna osiguranja, doprinose, a vraća im se tako što sada nemaju za osnovne životne namirnice. Ljudi žive na rubu egzistencije, veliki deo njih nema čak ni za račune, a ne zaboravimo da se dobar broj porodica na jugu oslanja na penzionere kada je kućni budžet u pitanju – smatra jedan južnjak.

Prema računici PIO fonda, najniži iznos penzije za oktobar biće 21.766 dinara, a iz kategorije poljoprivrednika 17.211 dinara.

Ono što na Međunarodni dan starih zabrinjava je da čak i oni koji su „zbrinuti“ u domovima, nemaju osnovne namirnice. U jelovniku niškog Gerontološkog centra nema voća, a za užinu ljudi jedu salamu, paštetu i narezak. Korisnik kaže da su obroci jedva dovoljni da ljudi prežive, a osim toga što su gladni, mnogi su i bez džeparca, za koji tvrde da je problem skoro cele ove godine. Ipak, na pitanja novinara Južnih vesti za sada ne odgovaraju ni iz Gerontološkog, ni iz Ministarstva.

---

Fiskalni savet: Mere ekonomski upitne i socijalno neopravdane

I u Fiskalnom savetu smatraju da je, posle rebalansa, povećanje penzija nepotrebno opterećenje budžeta koje će državu, odnosno sve građane koštati dodatnih 350 miliona evra, odnosno 0,5% BDP-a.

Vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija predstavljaju stečeno pravo koje će nastaviti da dugoročno opterećuje javne finansije Srbije i nakon završetka 2023. godine. S tim u vezi, Vlada se u dogovoru s MMF zvanično obavezala da će ove trajne rashode da kompenzuje drugim trajnim merama fiskalne politike. Konkretna mera koja je dogovorena i koja se uvodi ovim rebalansom je vanredno povećanje akcizne stope na sve akcizne proizvode od 8% koje će stupiti na snagu od oktobra 2023. godine – naveo je Fiskalni savet 8. septembra u Oceni Predloga rebalansa budžeta za 2023. godinu.

Iz Fiskalnog saveta smatraju da su, uzimajući u vidu najveće ekonomske izazove s kojima se Srbija suočava u 2023. godini, pre svih visoku inflaciju i nizak privredni rast, predložene mere ekonomski upitne i socijalno neopravdane, zbog čega, kako navode, ne predstavljaju adekvatan odgovor fiskalne politike na ove izazove.

---

Od „babine penzije ćemo“ do „fali joj za lekove“

Penzioneri koji su nekad imali da odvoje i za unuke i da dotiraju kućni budžet, danas su na marginama svih statistika, a prema podacima Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, čak oko 100.000 penzionera se ponovo radno angažuje, odnosno nastavlja da radi i nakon odlaska u, reklo bi se – zasluženu penziju.

Penzije su tolike da, ako platimo uredno sve račune, dažbine, uštedimo na namirnicama, moramo od najbližih, ko ih ima, da zatražimo makar za lekove. Sad se skoro sve plaća. Ima taman toliko da uvek fali. Mora da se nešto dodatno zaradi kako god znamo i umemo – priča penzionerka.

Iz Fondacije Centar za demokratiju kažu da je udeo osoba starijih od 65 godina u stanovništvu veći od 22%, a njihov životni standard je sve lošiji. Stariji su i u većem riziku od siromaštva.

22,7% je stopa rizika od siromaštva među osobama starosti 65 i više godina – kažu iz Fondacije.

Rezultati njihovih projekcija siromaštva su pokazali da su najugroženije starije osobe, lica koja žive u višečlanim domaćinstvima, lica koja žive u vangradskim područjima, žene, lica koja žive u regionu Šumadije i zapadne Srbije i regionu južne i istočne Srbije.