Međunarodni dan žena na selu - društveno nevidljive, a imaju ključnu ulogu
Žene koje se bave poljoprivredom, stočarstvom, kućnim poslovima, brinu o svim članovima seoskog domaćinstva, nemaju socijalno, penzijsko, često ni zdravstveno osiguranje. Žene na selu su najčešće društveno nevidljive i nalaze se u lošem materijalnom položaju iako imaju ključnu ulogu u opstanku i razvoju ruralnih sredina, smatra zaštitnik građana.
"Žene na selu su najčešće društveno nevidljive"; ilustracija; foto: Lj. F. Povodom Međunarodnog dana žena koje žive na selu, koji se obeležava danas, 15. oktobra, o njihovom položaju govorio je zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Žene na selu su najčešće društveno nevidljive i da se nalaze u lošem materijalnom položaju, zato apelujem na nadležne organe da učine dodatne napore kako bi se unapredio položaj žena koje žive na selu, posebno onih starijih - kaže Pašalić.
On kaže da država njima mora da se obezbedi dostojanstven život.
Žene na selu imaju ključnu ulogu u opstanku i razvoju ruralnih sredina, a opet su neravnopravne sa muškim članovima društva. To su naše majke i naše bake, i mi smo u obavezi da im obezbedimo dostojanstven život i stvorimo mogućnosti da u potpunosti ostvaruju svoja prava - ističe Pašalić.
Rade neplaćene kućne poslove; ilustracija; foto: A. K. Zaštitnik građana je naveo da su žene u seoskim sredinama socijalno isključene, da se nalaze u lošoj materijalnoj situaciji jer najčešće učestvuju u neplaćenom kućnom i radu na gazdinstvu i da imaju otežan pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama.
U to smeru, neophodno je da nadležni organi rade na razvijanju posebnih usluga i servisa podrške na lokalnom nivou. Takođe, veoma je važno raditi na podizanju svesti žena na selu o njihovim pravima i mehanizmima zaštite, kao i na njihovom osamostaljivanju i ekonomskom osnaživanju - navodi zaštitnik.
Kako su Južne vesti ranije pisale, penzioneri su na rubu egzistencije, a među njima ima mnogo onih koji žive od minimalne poljoprivredne penzije nešto veće od 17.000 dinara.
I Dveri smatraju da je ženama na selu potrebna podrška
Povodom ovog datuma, od političkih partija reagovale su Dveri. Umesto praznih priča, ženama na selu potrebna je podrška i posebna briga države kako bi imao ko da je hrani, smatraju niške Dveri. Žene na selu rade teške poslove - od čuvanja stoke, poljoprivrednih poslova, pa sve do nebrojenih kućnih poslova i briga o porodici, deci i starijim članovima seoskog domaćinstva.
Zbog položaja, retko koja žena želi da u selu ostane, a još manje da se vrati; ilustracija; foto: A.K. Predsednica Ženske snage Dveri Niš Suzana Miletić kaže da njihov trud nije prepoznat, cenjen, ni plaćen.
One nemaju socijalno, penzijsko, a često ni zdravstveno osiguranje. Zbog ovog nezavidnog položaja retko koja žena želi da u selu ostane, a još manje njih želi da se vrati. Zbog toga srpsko selo ubrzano izumire, a posebno na siromašnom jugu i istoku Srbije čije stanovništvo nestaje - kaže Miletić.
Iako su mnogi govorili o ženi kao stubu porodice i društva, ključnom faktoru opstanka domaćinstva i sela, Miletić ističe da nijedna vlast nije uradila ništa da život žene na selu olakša i učini ga dostojanstvenim.
"Diskriminacija žena koje žive i rade na selu mora da prestane"; ilustracija; foto: Z. M. Ako Srbija želi da opstane, ako želi da umesto uvoznika hrane lošeg kvaliteta postane izvoznik najtraženije i najskuplje, zdrave i biološki proizvedene hrane, ova diskriminacija žena koje žive i rade na selu mora da prestane. Ovim ženama potrebni su hitna podrška i podsticaji države kako bi im se omogućilo da opstanu, da ukrupnjavaju svoja imanja, šire proizvodnju i unapređuju seoska domaćinstva i prenose svoja velika znanja i iskustva mlađima - kaže Suzana Miletić.
Dveri navode da je ženama koje se bave poljoprivredom, stočarstvom i starim zanatima na selu potreban subvencionisan preduzetnički status, poreske olakšice, unapređenje znanja i mogućnost da se neprestano obrazuju, kroz programe namenjene razvoju ženskog preduzetništva.
Ženi na selu je neophodna obavezna zdravstvena zaštita, obezbeđena minimalna zarada i penzijski staž, kao i ekonomska sigurnost, umesto penzije od oko 17.000 dinara. Dveri dodaju da im je potrebno ohrabrenje i podrška, neophodno je da budu informisane, da poznaju i da štite svoja prava i status, kao i da im budu dostupne sve usluge kao i ženama u gradovima, a to je zadatak Ministarstva za brigu o selu kao i Ministarstva za brigu o porodici.
Ministarka Kisić iz Svrljiga poručila da su žene stub društva
Ministarka otvorila Sajam zimnice u Svrljigu; foto: Dejan Urošević Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić otvorila je danas tradicionalni 6. Sajam zimnice u Svrljigu, odakle je poručila da se na ženama zasniva cela jačina društva, da one čine stub porodica, a porodice stub države.
Ovo je prilika da damo dodatni vetar u leđa našim damama, da pokažu koliko su vredne, sposobne, koliko mogu i znaju. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju će i u narednom periodu podržati sve pronatalitetne mere koje sprovodi opština Svrljig i mogućnost da žene sa sela, pored toga što brinu o svojim porodicama, imaju i svoje uspešne biznise - rekla je Kisić.
Ona je u Svrljigu rekla da Vlada Srbije svojim aktivnostima podržava ostanak ljudi na selu i da je to srž opstanka države, koja poštuje i čuva svoju tradiciju.
Inače, rezultati popisa pokazuju da je Svrljig za 11 godina napustilo preko 3.000 ljudi. Sada u toj Opštini živi 10.781 stanovnik, od toga 4.019 na selu i to 1.947 žena.
Komentari
Poslednji komentari
Smuk II
19:56 // 15. 10. 2023.
Kisić-Tepavčević je zaboravila odakle je
idošla u Srbiju , dala je "onoj" pod kiriju i sada je gospodža /ali nije dama/, kako i "reporterka" s' 5-6 stana za decu !
A , naše žene sa sela ... to su prave domaćice, porodica živi na njihovim plećima i vaspitava decu - kako treba! Navedite mi neko dete sa sela što se drogira, koje ne poštuje majku i oca ?
Naše seoske "dame" , mogu samo da laprdaju...
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.