Ministar policije najavio izmene zakona kojima bi nasilnici bili strožije kažnjavani

U MUP-u kažu da će aktuelni ministar Nebojša Stefanović tražiti strožije zakonske kazne za nasilnike, a naročito za one koji ponavljaju krivična dela. Iako se ovo odnosi na brojna krivična dela koja su praćena nasiljem, svakako je značajno u delu koji se tiče porodičnog nasilja, jer su poslednja istraživanja pokazala da nasilnici neretko nailaze na olakšavajuće okolnosti u srpskom pravosuđu.

Stefanovićev predlog, pojašnjavaju u MUP-u, odnosiće se na izmene više zakona, ali se ne precizira koji su zakoni u pitanju. Najveća izmena biće, kako je istaknuto, uvođenje instituta "tri udarca", koje se odnosi na povratnike. To znači da bi onaj ko ponovi nasilje tri puta bio "drakonski" kažnjen.

Suština predloga koji ću uputiti je da svako ko ponovi neko krivično delo sa elementima nasilja bude oštrije kažnjavan, a ukoliko to učini tri puta onda kazna mora biti drakonska - navodi se u saopštenju ministra.

Stefanović dodaje i da ovakvu meru sukcesivno uvode neke eropske države u svoja krivična zakonodavstva.

Može li samo zakonska kazna da zaustavi nasilje?

Uzalud povećanje kazni ako se dosuđuju minimalne, ili čak manje od toga; foto: JV/M.Z.Na predstavljanju istraživanja sudskih postupaka u slučaju porodičnog nasilja u Nišu, koje su radile Nevena Petrušić, Natalija Žunić i Vida Vilić, čulo se da razni teški zločini svedoče tome da jačina sankcije nije dovoljna da ih zaustavi. Same istraživačice istakle su važnost saradnje svih institucija države i razbijanje rodnih predrasuda kao bitne faktore u suzbijanju ove vrste nasilja, a ovakav stav imaju i mnoge druge stručnjakinje i ženske organizacije.

Ipak, Petrušićeva se slaže da postoji prostora da se kazne povećaju, i dodaje da je kod nekih evropskih zemalja koje su uvele najstrože kazne za nasilnike povratnike, ovakva kaznena politika dala rezultate.

Ja generalno mislim da u ovakvim okolnostima možda ima mesta povećanju u sklopu ukupne neke kaznene politike koja se vodi. Neke evropske zemlje imaju takvo rešenje i to negde je dalo dobre rezultate. A kako će kod nas, ko to može da zna, dok ne probamo - kazala je Petrušićeva.

Ona podseća da je istraživanje sudskih epiloga u slučaju porodičnog nasilja, koje nisu preživele samo žene već i deca i druga rodbina počinilaca, pokazalo da je praksa sudova da uzimaju u obzir olakšavajuće okolnosti kao i da se propisuju minimalne kazne. U takvim okolnostima, dodaje, pooštravanje zakonskih sankcija ne bi imalo mnogo efekta.

Kazne su jako niske u našem uzorku. Uzimaju se u obzir te takozvane olakšavajuće okolnosti, odnosno ne sagledavaju otežavajuće okolnosti. Problematično je što se do sada imao u vidu taj slučaj nasilja koji je predmet procesuiranja, a malo se sagledava kakav je odnos njihov bio i pre nego što je do tog jednog nasilja došlo - objašnjava Petrušićeva.

U sudskoj praksi koja je bila predmet istraživanja pokazalo se da je i to što je nasilnik magistar olakšavajuća okolnost.

One su israživale 100 slučajeva pred niškim, novosadskim i beogradskim sudom okončanih tokom 2014. i 2015. godine, a kako su pokazali rezultati, najstroža zatvorska kazna izrečena za ovo delo je bila tri godine i osam meseci, a najviše je bilo uslovnih kazni. Međutim, nisu obrađivale slučajeve u kome su ljudi bili ubijeni u porodičnom nasilju, te zasad nema statistike koja kazuje kakve su kazne za ubistva u porodičnom nasilju. Najstroža kazna u po srpskom krivičnom zakoniku je 40 godina robije.

Od juna prošle godine primenjuje se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, i tada su uvedene hitne mere koje udaljavaju nasilnika od žrtve i prepoznata još neka krivična dela poput proganjanja. Ipak, statistika se, što se femicida tiče nije popravila, jer je od početka godine u Srbiji u porodičnom nasilju ubijeno 26 žena.

Problem je što u srpskom zakonodavstvu ni vršnjačko nasilje još nije prepoznato, za šta se borila porodica 14-godišnjeg Alekse Jankovića iz Niša, koji je sebi oduzeo život zbog vršnjačkog nasilja u školi. "Aleksin zakon" nikada nije usvojen.