Mladi i posao - teško ga nalaze, a još teže dolaze do regulisanog radnog odnosa

Mladi do 30 godina teško nalaze posao, a kada ga nađu prođe dosta vremena dok ne dobiju regulisan radni odnos, kažu iz KOMS-a. Svaka peta mlada osoba radi bez ugovora i u potpunosti je nezaštićena, a sve to utiče na njihovo zadovoljstvo poslom jer su retki oni koji zarađuju dovoljno da se osamostale i priušte sebi pristojan život. Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi posebne mere koje su usmerene upravo na mlade, ali programi koje oni nude uglavnom traju godinu dana.

Prvi posao uglavnom u kafićima; ilustracija; Foto: Vanja Keser Od prvog studentskog posla preko agencije do prvog ugovora za stalno, kako kažu mladi, prođu godine. Tridesetogodišnji Nišlija ističe da je za deset godine rada samo dva puta bio prijavljen.

Aktivno radim od 22. godine. Kao student počeo sam sa volontiranjem u organizacijama koje su u mojoj struci, u jednom trenutku počeo sam da primam i platu, što mi je kao studentu bilo odlično, ali tada nisam razmišljao o tome koliko je važno da budem prijavljen. Za skoro 10 godina rada, samo sam 2 puta bio prijavljen, i to kada sam se razočarao u struku i počeo da radim kao konobar, jer zbog učestalijih inspekcija, kafići ne rizikuju i prijavljuju radnike - kaže Nišlija.

Za razliku od njega, jedna Nišlijka ima drugačije iskustvo sa radom u kafiću. Ona kaže da je dugo radila neprijavljena, morala je da se krije od ispekcije, a kada je našla posao u državnom preduzeću njen radni status je regulisan.

Od 2016. godine konstantno radim. Počela sam u kafiću, bila sam prijavljena preko agencije, a onda su me prijavili preko biroa. To je kratko trajalo i često su mi prekidali ugovor, a da to ne znam, pa me prijavljivali pononovo. Bilo je situacija da moram da se sakrijem ako dođe inspekcija. Za pet godina koliko sam tamo radila, mislim da nemam ni tri godine radnog staža. Trenutno, već oko dve godine radim u državnoj firmi i sve je u redu, odmah sam potpisala regularan ugovor o radu i sigurna sam - kaže mlada Nišlijka.

"Svaka peta mlada osoba radi bez ugovora"

Brojne statistike pokazuju da su mladi, odnosno osobe od 15 do 30 godina, teže zapošljiva kategorija i da su stope nezaposlenosti uvek veće u odnosu na opštu populaciju. Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih kaže da se stopa nezaposlenosti mladih smanjila u odnosu na pre deset godina, ali da je i dalje visok stepen nezaposlenosti u Srbiji, kao što je i visok broj mladih koji nisu ni u obrazovanju, zapošljavanju ili stručnoj obuci i na praksi.

Najugroženiji su mladi koji žive na jugu Srbije; foto: Vanja Keser/JV Kako navodi, podaci iz 2022. godine pokazuju da je više od 90.000 mladih bez posla, a najugroženiji su mladi koji žive na jugu Srbije. Od onih koji rade, 35% imalo je sklopljene ugovore sa svojim poslodavcima na neodređeno vreme, 24% njih zaključilo je ugovore o radu na određeno vreme, a 11% potpisalo je ugovore sa omladinskim zadrugama, rezultati su Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih iz 2022. godine koji je radio KOMS.

Miljana Pejić ističe da ipak zabrinjava podatak da veliki broj mladih, njih 19%, radi bez ugovora, što znači da svaka peta mlada osoba u Srbiji radi “na crno”. Samim tim, mladi teško ostvaruju svoja radna prava.

Na osnovu iznetih podataka možemo da zaključimo da je tek trećina zaposlenih mladih uživa najveći stepen zaštite iz radnopravnog odnosa, budući da je zaposlena na osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme. Ipak, 40% mladih radi na osnovu mnogo manje povoljnog ugovornog odnosa, dok je svaka peta mlada osoba koja radi bez ugovora u potpunosti nezaštićena i ugrožena - kaže Pejić.

Nedefinisan radni odnos, kao u slučaju mladih Nišlija, jedan je od razloga zašto mladi napuštaju Srbiju smatra generalna sekretarka KOMS-a.

Nemamo egzaktan podatak koliko se često takvi slučajevi događaju, ali iz iskustva rada naših organizacija sa mladima, vidimo da takvi slučajevi, nažalost, nisu izuzetak. Upravo ovakva nesigurnost i ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i motiviše mlade da napuštaju lokalne zajednice, ali i državu. Dominantni razlozi za odlazak mladih iz Srbije su godinama već - potraga za višim životnim standardom i dostojanstvenim životom - ističe Miljana Pejić.

Većina mladih nemaju uslova da žive samostalno i da se isele iz roditeljskog doma; foto: S. V. Ona ocenjuje da takve situacije utiču na to kada će se mladi osamostaliti.

Odnos poslodavca, sigurnost radnog odnosa, mogućnost za napredovanje, sve to utiče na zadovoljstvo mladih određenim poslovima. Ipak, na njihov socio-ekonomski položaj najviše utiče to koliko oni zaista od svog rada i plate mogu da priušte sebi dostojanstven život. Većina mladih u Srbiji, nažalost, u ovom trenutku, nema uslova da se ekonomski i stambeno osamostali, budući da ili ne zarađuju ili imaju jako niska primanja te ni nemaju uslova da žive samostalno i da se isele iz roditeljskog doma - kaže Pejić.

Dodaje da 3 od 4 mlade osobe smatraju da im je za pristojan život neophodna plata iznad 80.000 dinara na mesečnom nivou, a da tek 12% mladih u realnosti ima tu platu.

Programi Nacionalne služba za zapošljavanje traju do godinu dana

Istaživanje KOMS-a pokazalo je i da je samo 23% mladih koji nisu zaposleni registrovano kod Nacionalne službe za zapošljavanje, pa Miljana Pejić kaže da mladi uopšte ne prepoznaju NSZ kao instituciju koja može da im pomogne da pronađu posao. Ona smatra da NSZ pre svega mora da stvara partnerstva u lokalnoj zajednici sa udruženjima mladih i za mlade, kako bi mogla da dosegne do njih, a zatim je potrebno sa se mere i programi NSZ osavremene i unaprede kako bi adekvatnije odgovorili na potrebe mladih i tržišta rada.

Nezaposlene do 30 godina i država prepoznaje kao teže zapošljivu kategoriju pa Nacionalna služba za zapošljavanje jednom godišnje raspisuje Javne pozive za mere aktivne politike zapošljavanja.

Među javnim pozivima, kako kažu, dva su namenjena isključivo nezaposlenima do 30 godina i to su Javni poziv za realizaciju mere pripravnici sa visokim i sa srednjim obrazovanjem, a “popularan” je i program stručne prakse.

Ti programi se realizuju uz zasnivanje radnog odnosa, a podrazumevaju stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci. U prethodnoj godini 180 lica je uključeno u ove mere, a u 2023. godini 140 mladih do 30 godina je obuhvaćeno donetim odlukama. U prethodnoj godini oko 200 mladih do 30 godina je zaključilo ugovore o stručnom osposobljavanju kroz program stručne prakse koja se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa, a ove godine je planirano da preko 100 lica do 30 godina starosti bude uključeno u pomenutu meru - kažu iz NSZ.

Srbija je najavila reformu programa zapošljavanja mladih pilotiranjem Garancija za mlade, koji je kao mera predviđen u Strategiji zapošljavanja do 2026. godine, ali iz KOMS-a ističu da ostaje da se vidi koliko će država istrajati u sprovođenju najavljenih programa i koliko brzo institucije poput Nacionalne službe za zapošljavanje mogu da se prilagode strukturnim reformama.