Mladi koji (ne)žive u planinskim selima fokus Dana planina

Poslednjih 17 godina 11. decembar se praznuje kao Međunarodni dan planina, a ove godine tema su mladi koji na njima (ne)žive. Nije tajna da planinska sela napuštaju i mladi i stari, a oni koji su u njima odrasli i ostali kao goruće probleme ističu težak zemljoradnički i stočarski život, sa malim zaradama, infrastrukturu - kanalizaciju i vodovod, kao i prevoz do sela. Smatraju i da manjak sadržaja ne spada među vodeće poteškoće.

“Planine su bitne za mlade” moto je Međunarodnog dana planina koji se praznuje danas, a u sektoru za hranu i kulturu Ujedinjenih nacija poručuju da je za mlade koji žive na planinama život težak, pa ih napuštaju. Težak život, a mala zarada na selu; foto: Wikimedia/Đorđe Marković

Mnogi mladi odlaze u potrazi za boljim životom i zaposlenjem. Migracije sa planina dovode do napuštene poljoprivrede, degradacije zemljišta i gubitka kulturnih vrednosti i drevnih tradicija. Obrazovanje i obuka, pristup tržištu, različite mogućnosti zapošljavanja i dobre javne usluge mogu mladima u planinama osigurati svetliju budućnost - poručuju u UN.

Tezu Ujedinjenih nacija potvrđuju i ljudi koji žive na jugu Srbije. Tako predsednik Mesne zajednice Topli Do, sela na Staroj planini inače poznatog po borbi meštana da sačuvaju svoju reku, kaže da tu mladih više nema. Najmlađi stanovnici su stariji od 40 godina, priča Stojanović, a razlog se krije u teškom životu.

Kada pričam sa onima koji imaju po 50, 60 goveda, kažu u planini su svakog dana od jutra do mraka, ustaju u 4, ležu u 20, 21 i samo rade da bi preživela ta stoka, a kad treba da prodaju - nemaju ništa da zarade. I to što zarade dođu preprodavci. To je čist primer života na selu gde se puno radi i na kraju dođe neko i na njihovoj nesreći zaradi više nego što su oni, samo što će da im otera stoku do Bujanovca ili Kosova - kaže Stojanović.

Selo Rsovci na Staroj planini puno potencijala za etno turizam; foto: Wikimedia/Mina RančićDavanje subvencija, pojednostavljivanje papirologije i obezbeđivanje otkupa neke su od metoda koje Stojanović vidi kao olakšavanje života na selu i kao motivaciju za ljude da nastave da se bave stočarstvom. U nedostatku ovakvih mera, Toplodolci rade na tome da glavna delatnost u selu postane turizam.

Pokušavamo da sve preorijentišemo na turizam. Imamo turiste, ali nemamo kapacitete. Kuće su kupili mladi Toplodolci, koji su u gradu. Zadrugu da podignemo na noge. Plan je da pišemo projekat za te kuće koje smo pokupovali i da se bacimo na turizam. Kapaciteta imamo, tursta imamo, ali nemamo kreveta - priča Stojanović.

U Sićevu još ima mladih; foto: Serbian AdventuresI dok Stojanović kaže da nije problem gradski prevoz, već put do sela koji je “opasan po život”, Dušan Nikolić iz Sićeva autobuse izdvaja kao jedan od glavnih uzroka odlaska mladih iz ovog mesta.

Među najveće probleme ubraja i infrastrukturu, kanalizaciju i vodovod sa kojima se meštani sela nadomak Niša bore godinama. Ipak, Nikolić je rešio da ostane u ovom selu jer, kaže, voli da je udaljen od grada, a ni sadržaji nisu problem, jer ih sami prave - mladi kojih ima u Sićevu napravili su teretanu na otvorenom i osnovali fudbalski klub. Sićevčani sami za sebe napravili sadraje u selu; foto: JV/M.J.

Uglavnom je problem nedostatak infrastrukture, vodovoda, kanalizacije i tako tih stvari. Neki mladi su prešli da žive u grad i zbog zima, kada padne sneg je otežano da autobus izlazi do sela. Ali u suštini, ima mladih. Ja sam ostao jer volim da živim na selu, volim da sam van grada - rekao je Nikolić.

Povodom Dana planina Ujedinjene nacije podsećaju da su planine u velikoj meri izvori pitke vode, čiste energije, hrane i rekreacije. UN apleuje na mlade da preuzmu vodeću ulogu u zahtevima da planine i ljudi koji na njima žive zauzmu značajnije mesto u nacionalim i međunarodnim razvojnim planovima, dobiju više pažnje, ulaganja i prilagođena istraživanja.