"Mladi ne umeju da prepoznaju lažan profil ni da se zaštite na internetu"

Biti offline danas je teško, ali iz Udruženja Optimum koje se bavi i temom prevencije elektronskog nasilja upozoravaju da deca i mladi nisu dovoljno zreli da se zaštite na internetu, a ne znaju ni ko može da im pomogne. Mnogo puta kriju da su bili žrtve nasilnika jer ih je sramota ili se plaše šta će roditelji i društvo reći, upozorava doktorand pedagogije Danijela Milošević.

Optimum je, kako navode iz udruženja, sastavljen od tima mladih studenata, diplomiranih, master i doktoranada pedagogije, psihologije, sociologije i socijalnog rada. Trenutno sprovode projekat #Bezbedna_priča, a zaključci do kojih su došli u tom radu su zabrinjavajući.

Ne prepoznaju lažan profil na primer, ne umeju da prepoznaju potencijalnog nasilnika. Ne znaju kome da prijave nasilje, osim što navode roditelje i školu. Ne znaju SOS linije koje su važne. Ne umeju da pripoznaju indirektno i direktno elektronsko nasilje - navodi Miloševićeva.

Osim što mladi nisu prepoznali svaki oblik nasilja, upozoravaju, oni su mnoge nasilne situacije koje su doživeli krili.

Bili smo svedoci tome da su deca iznosila iskustva nasilja koja dosad nikome nisu rekla. Sprečili smo neke vrste elektronskih nasilja u školama. Deca su govorila da su bila predmet emocionalnog i fizičkog nasilja. Nisu hteli nikome da kažu, umeli su da prepoznaju da ih neko zlostavlja, ali nisu hteli da kažu. Da li je u pitanju sramota - šta će roditelji ili drugovi da kažu? Reaguju na taj način - "bolje da ne pričam nikome", i to je veliki problem - dodaje Miloševićeva.

Ona dodaje da su primetili i izostanak empatije kod dece i upozorava i da je to veliki problem. Na Panel diskusiji zaključili da obrazovni sistem mora da se pozabavi problemom elektronskog nasilja; Foto: V. M. R.

Primetili smo nerazvijenost socijalnih i emocionalnih kompetencija kod učenika - dodaje.

U okviru projekta najpre su, navode iz Optimuma, krenuli sa kampanjom o elektronskom nasilju, zatim sa intervjuima i naposletku sa radionicama za mlade kroz koje je prošlo 60 učenika. Edukativnih radionica je, navode, bilo ukupno 18 i to u Pravno-poslovnoj, Školi mode i lepote i u Gimnaziji "Bora Stanković". Na radionicama su, navode, učili mlade i kakve posledice na vršnjake mogu da ostave njihovi negativni komentari.

Na panel diskusiji koju su takođe organizovali na temu elektronskog nasilja, jedan od učenika koji je prošao njihove radionice - Nemanja Vulić kazao je:

Ono može da napravi od interneta pravu malu nuklearnu bombu i da našteti adolescentu u određenjoj fazi razvoja. Potrebno nam je mnogo sličnih projekata kako bismo se fokusirali na prevenciju i edukaciju - rekao je Vulić.

Živimo u dobu kada je mladima cool da sve okače na mreže, iako ne razumeju posledice mnogih svojih postupaka, a njihov online život niko ne kontroliše. Na panel diskusiji učesnici su izneli podatak i da su devojčice ugroženije od dečaka, kao i da u posebno trpe nasilje i mlade žene od 18 do 22 godine.

Ipak, upozorava Miloševićeva, roditelji moraju da kontrolišu i malu decu šta rade na internetu. Od početka - čim im daju telefon u ruke.

Kako su naveli, istraživanja pokazuju da deca počinju da koriste pametne telefone sa 4, a kompjutere kada su godinu dana stariji.

Pedagog Ivana Vračkić upozorila je da se nasilnici i žrtve na internetu uglavnom ne poznaju, ali se i zapitala da li naselja sada ima više ili je samo vidljivije kroz nove medije.

14 do 46 % žrtava ne poznaje nasilnika, i obrnuto - nasilnici ne znaju ko su žrtve. Kada se to tako posmatra, postavlja se pitanje otkud toliko nasilja? Da li ga ima više sada, ili je postalo vidljivije - zapitala se Ivana Vračkić.

Zaključci su bili da sistem obrazovanja mora da se pozabavi ovim problemom, jer internet nasilje neće prestati samo od sebe.

Inače, iz Optimuma kažu da postoje već tri godine i da se bave kreiranjem programa koji doprinose razvoju tolerancije.