Mladi u Nišu debatovali o tome da li su algoritmi na društvenim mrežama korisni i tako vežbali ovu veštinu

Stavove o tome da li su algoritmi na društvenim mrežama korisni ili mogu da imaju negativan uticaj - podelili su danas na Filozofskom fakultetu u Nišu mladi u okviru Evropske škole debate. Žiri i pubilka su prednost dali "opoziciji" koja je odbranila stav da algoritmi olakšavaju pretragu korisnicima društvenih mreža.

Nakon nekoliko meseci pripreme, osam radionica održanih u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, kao i rada sa trenerima koji su im pomogli da razviju veštinu debatovanja i argumentacije - u Nišu se danas okupila 9. generacija Evropske škole debate.

Tema su bili algoritmi na društvenim mrežama, a dve suprotstavljene strane dobile su zadatak da odbrane svoj stav o tome da li su oni korisni ili štetni.

Debatu je otvorio "tim vlade", koji je branio stav da su algoritmi štetni. Debatovali o algoritmima; foto: JV

Osvrnuli su se na definiciju algoritma, za koji kažu da služi da sortira i personalizuje određeni sadržaj, a oblikuje se prema interesovanjima korisnika. Izdvojili su i negativan uticaj algoritma na psihofizičko zdravlje i kritičko razmišljanje mladih, izlažući ih popularnim, ali neretko lošim i nasilnim sadržajima. Kao primer naveli su razne izazove koji su ranije bili popularni na Tik Tok-u, a neretko su bili opasni po mlade.

Tim opozicije je branio stav da su algoritmi korisni, naročito zato što ih u većoj meri kontrolišu sami korisnici, a ne obrnuto.

Debateri opozicije tvrde da raznovrsnost sadržaja koju mogu pružiti algoritmi ne ugrožava kritičko razmišljanje, već može pomoći da se ono razvije. Naveli su neke od primera, poput pokreta Me Too, koji je ohrabrio brojne žene. Svoje stavove su branili i argumentom da je veći problem to što se neprihvatljiv sadržaj emituje u tradicionalnim medijima koji su dostupni svim generacijama.

Žiri koji su činili dr Andrej Blagojević, profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu i Miljana Pejić, koja je radila sa debaterima, odlučio je da svoj glas da timu opozicije, a isto je učinila i publika. Oboje su istakli da je bilo teško doneti odluku jer su se ekipe dobro pripremile.

I jedni i drugi su imali dobre argumente, navodeći neke primere koji su bili tačni i sa jedne i sa druge strane, u zavisnosti od aspekta. Malu prednost bih dao opoziciji, jer su malo bolje spremili argumentacije u odnosu na vladu - kazao je Blagojević.

Sa polaznicima je od samog početka radila Miljana Pejić, debatni trener Otvorene komunikacije i generalna sekretarka KOMS-a.

Debateri i debaterke su se nedeljama spremali da bi mogli ovde danas da govore kompetentno i sa argumentima na jednu važnu temu, koja pre svega zanima mlade. U debati ne biramo naše stavove i stranu stola na kojoj ćemo debatovati, nasumično nam je dodeljena. Svako ko danas bude argumentovao, treba znati to nisu njegovi stavovi. Ovo je važno, da bismo razmišljali na drugi način i da razumemo drugu stranu, kao i da sa objektivne strane sagledamo temu - pojasnila je Pejić.

Nakon Niša, polaznici Evropske škole debate će debatovati u Vranju, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu i Beogradu.

Evropska škola debate je projekat koji organizuju Informaciona mreža Evropske unije i debatna akademska mreža Otvorena komunikacija, uz podršku Delegacije Evropske unije. Cilj ovog projekta je edukacija srednjoškolaca i studenata o Evropskoj uniji, procesu evropskih integracija i veštini debatovanja.