Mladi u Nišu prevazišli tradicionalne medije, informacije traže na društvenim mrežama

Istraživanje na nivou cele Srbije pokazalo je da deca vesti i trenutna društvena dešavanja prate putem interneta (45 %), a zatim i društvenih mreža (34 %). Na tribini u prostorijama Nišavskog okruga, održanoj na Svetski dan deteta, učenici iz Niša rekli su da elektronski mediji nisu toliko zanimljivi, a da budućnost u informisanju vide u jutjuberima i instagramerima i drugim, popularno nazvanim, influenserima.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana deteta Prijatelji dece Srbije objavili su podatke mini-istraživanja "Deca i tradicionalni i novi mediji", a učenici sa juga Srbije mogli su da podele svoje poglede sa Velimirom Mitićem, predsednikom Udruženja prijatelja dece grada Niša, Draganom Gejom, načelnikom Školske uprave, odbornicom Dušicom Davidović i predstavnikom Južnih vesti Nikolom Markovićem.

Oko 30 dece debatovalo je o medijima i dalo ideju za formiranje platforme za ocenu vesti, kaže Nikola Marković iz Južnih vesti.

Tradicionalni mediji su prevaziđeni, a ni elektronski nisu zanimljivi jer vide budućnost u jutjuberima, instagramerima i influenserima. Prave razliku između dobrih i loših vesti jer smatraju da je stvarnost takva kakva jeste. Plan je da se napravi platforma za sve srednje škole gde će đaci da boduju vesti i ocene da li su previše mračne, propagadne, objektivne, ali i da ih sami pišu - kaže Nikola Marković.

Istraživanje koje je sprovedeno 8. oktobra, a učestvovalo je 56 učenika iz cele Srbije, pokazalo je da deca većinom (89,3 %), koriste televiziju, a najveći broj njih, svakodnevno (42 %).

Na televiziji u većini prate filmove i serije, a mali broj koristi TV kao sredstvo informisanja. Dobre strane televizije učenici najčešće vide u mogućnosti odabira programa, potom različitih i interesantnih filmova, serija, kvizova, te edukativnih programa. Od negativnih fenomena na televiziji navode sledeće: štetan sadržaj (najčešće se osvrću na rijaliti programe), smatraju da se plasira dosta lažnih informacija kojima je cilj da se stvori iskrivljena slika u društvu, da postoje spoljni uticaji na uređivačku politiku, da nema dovoljno sadržaja za decu i ima previše reklama - pokazuje istraživanje.

Domaćin đacima bio je Upravni okrug;foto: N. M.Većina ispitanih učenika se izjasnila da koriste radio (52,7 %), a najmanje koriste štampane medije (42,9 %), a od onih koji čitaju novine najveći procenat njih to radi nekoliko puta mesečno (62,5 %).

Kao predstavnik medija koji sarađuje sa mladima, hteo sam da ukažem na nerazumevanje javnog interesa, ali i da deci skrenem pažnju na moguće zloupotrebe. Pričao sam o fake news-u i propagandi. Deca su pokazala veliko interesovanje, ali i dala argumentovane stavove o tome da su mediji sve manje prilagođeni mladima - dodaje Marković.

Što se tiče praćenja vesti i društvenih dešavanja, većina ispitanika kaže da prati vesti i trenutna društvena dešavanja (83,9 %) - i to uglavnom putem interneta i internet portala (45 %), potom društvenih mreža (34 %), dok putem televizije i štampanih medija svega 21 %.