"Možda smo, ipak, pali na Zemlju?" - predavanje u Nišu

Iako panspermija danas ne predstavlja naučni “mainstrem” o toj teoriji će profesor Dragan Gajić govoriti na predavanju “Panspermija ili možda smo, ipak, pali na Zemlju?“ u četvrtak, 10. oktobra od 19:30 u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.

O teoriji panspermije na PMF-u; foto: T. R. Jedna od najkontroverznijih teorija koja kaže da je izvor života negde u svemiru, a da je na Zemlju samo “pao” - teorija o panspermiji, biće tema predavanja koje organizuju Astronomsko društvo Alfa i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.

Pokušaćemo da nešto detaljnije obrazložimo mogući odgovor na dva čuvena Nasina kanonska pitanja astrobiologije “Kako je nastao život i kako se razvija?“ i “Postoji li život i na drugim mestima u Kosmosu? U vezi sa ovim pitanjima prikazana su dva osnovna pristupa: naturalistički i kreacionistički. U prvom se ističe da je život nastao spontano, u kreacionističkom pristupu biološke vrste su stvorene jednom i zauvek, voljom nadprirodnog tvorca. Teorije panspermije predstavljaju prelaznu teorijsku formu između naturalističkih i kreacionističkih teorija - navode organizatori.

Prema tom pristupu, primitivne forme života ili bar njegovi gradivni elementi dospeli su na Zemlju iz Kosmosa, zatim evoluirali, a neki savremeni autori navode da se to i danas dešava.

Prezentovaćemo najpoznatije teorije panspermije (radio i litopanspermija, usmerena, međuplanetarna i međuzvezdana panspermija...). Bez obzira što iza ovih teorija danas stoje vrlo respektabilni naučnici, dat je i kritički osvrt na ovaj pristup, uz napomenu da panspermija danas ne predstavlja naučni "mainstrem" - kažu organizatori.

Predavač će biti redovni profesor u penziji Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu Dragan Gajić.