NKD traži povlačenje Plana mreže zdravstvenih ustanova i poručuje „sve ste centralizovali, zdravlje ne damo“

Uz poruku „sve ste centralizovali, zdravlje ne damo“, Nacionalna koalicija za decentralizaciju traži da nadležni povuku Plan optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite, jer on sada podrazumeva da će kvalitetnije zdravstvene usluge ubuduće dobijati stanovnici Beograda i Vojvodine nego građani u ostatku Srbije. Protive se da Univerzitetski klinički centar u Nišu bude na nižoj poziciji od onih na severu, a smatraju i da neće biti efikasno za pacijente spajanje domova zdravlja i lokalnih instituta za javno zdravlje.

Lekari su nedavno upozorili da će ako se Masterplan ostvari zdravstvena zaštita i usluga koju pacijenti dobijaju zavisiti od toga u kom kraju Srbije žive, kao i da će zaposleni raditi u različitim uslovima u odnosu na to u kom UKC su zaposleni.

Doktor Dragan Milić je i zvanično uputio primedbe Ministarstvu zdravlja, reagovao je i narodni poslanik Milija Miletić iz Svrljiga, a sada povlačenje Nacrta tog Plana optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite traži i Nacionalna koalicija za decentralizaciju.

Zahtevamo povlačenje Masterplana kojim su predviđene brojne izmene koje će uticati na to da kvalitet zdravstvenih usluga bude dostupniji stanovnicima Beograda i Vojvodine nego onima u ostatku Srbije (koji čini čak dve trećine ukupnog stanovništva). Adekvatan plan sadržao bi formiranje kliničkih centara u regionima Istočne i Zapadne Srbije, gde ih sada nema, a ne potčinjavanje postojećih, niškog i kragujevačkog – beogradskom, kao što to predviđa Masterplan. Neophodno je da se novim planom obezbedi decentralizovano upravljanje zdravstvenim uslugama u kojem će donosioci odluka raditi u službi građana, a ne u službi vlasti – ističu u NKD.

I oni smatraju da će prema aktuelnom planu, koji predviđa da Univerzitetski klinički centar Niš i Kragujevac budu na nižoj poziciji, značiti da će za najkompleksnije medicinske usluge stanovnici sa juga, istoka i zapada, morati da, umesto u obližnje gradove, putuju satima do Beograda i Novog Sada ne bi li dobili adekvatnu terapiju ili otišli na intervenciju koja im život znači.

Podsećamo, a navedeno je i u Masterplanu da, primera radi, u optimalnim uslovima, vožnja od Prijepolja do Beograda traje oko 4 i po sata, do Novog Sada gotovo 5 sati. Dug i naporan put po devastiranim putevima rubnih delova zemlje zamoran je i za zdrave ljude, a pacijentima, bojimo se, može dodatno da iskomplikuje stanje. Umesto da se planom omogući da žiteljima svih regiona zdravstveni sistem bude dostupniji, on im otvoreno smanjuje pristup – dodaju u saopštenju.

NKD zabrinjava to što nije dovoljno jasno šta znači objedinjavanje domova zdravlja, kao i lokalnih instituta za javno zdravlje u regionalne institute.

Oni se boje da će time rad ovih ustanova biti manje efikasan, a sa druge strane i potrebe ljudi u lokalnim zajednicama nedovoljno i neadekvatno sagledane.

Takođe, imajući u vidu da je tokom epidemije virusa korona uloga instituta za javno zdravlje od ogromnog javnog značaja, ne vidimo racionalne razloge da im „ukrupnjavanjem“ rad bude otežan, a informacije od suštinskog značaja u ovom periodu, centralizacijom ustanova, budu nedostupnije javnostima u lokalnim sredinama. Postojeći domovi zdravlja i instituti za javno zdravlje izuzetno su važni za svoje zajednice i zbog toga njima treba da se upravlja na lokalnom nivou, a ne iz centra – ističu.

Na kraju zaključuju i da oko 4,5 miliona ljudi živi južno od Beograda i Vojvodine i u najvećoj meri oni pune zdravstveni fond, a da se njegova potrošnja ipak dominantno okreće ka uslugama na severu Srbije.

Zbog svega zahtevaju da se ne sprovodi centralizacija, kao što to predviđa Masterplan, već da se razvija zdravstveni sistem van prestonice i Vojvodine.