Na Vrežinskom mostu ponovo brana od drveća, nadležni ne reaguju

Na nosećim stubovima mosta u Donjoj Vrežini već mesecima se taloži drveće i drugi otpad koji nosi Nišava, a iako je pre dve godine zbog ovakve brane reka pretila okolnim kućama, pa i samom mostu, sada je niko ne uklanja. 

Dok iz “Morave”, preduzeća koje je zaduženo za vodotokove prvog reda na jugu Srbije, kažu da su naložili ponovno uklanjanje drveća kod Vrežinskog mosta, iz “Erozije” koja to treba da sprovede u delo, tvrde da naloga nema, kao i da su više puta upozoravali nadležne na ovaj problem. Veliko drvo pravi branu a smeće i grane je nadograđuju; Foto: JV

Mi smo dali nalog da se to otkloni, ali treba vodostaj da bude odgovarajuć da bi se to uradilo. Održavanje mostova nije u našoj nadležnosti, tu stalno bijemo bitku ko šta treba da radi. Čistili smo i ranije, ali na tom mestu je raspored stubova takav da ne dozvoljava da prolaze grane. Očekujemo da vodostaj padne pa da uradimo - kazao je Dragoljub Miljojković iz Vodoprivrednog centra “Morava”.

S druge strane, direktor Vodoprivrednog društva “Erozija” Slobodan Marković kaže da su više puta ukazivali “Moravi” da se ovaj problem ponovo javio. On je istakao da su i tokom leta bili povoljni uslovi da se brana ukloni, što bi omogućilo nesmetan protok reke, a most bi bio bezbedan.

Pre 2 godine kad je bilo pretnje da se most sruši, isto je trajalo mesecima i kada je pretilo da poplavi onda su reagovali iz Grada. Umesto da to sada uradimo kada je lagano, mi ćemo kada bude 100 puta komplikovanije. Celo leto mi njima pišemo... ono treba stalno čistiti - ističe Marković.

Foto: JVInače, iz oba preduzeća kažu da je Niš bezbedan od izlivanja reka i potoka, jer je prošao “snežni talas". 

Korito Kutinske reke, koja je godinama pravila probleme domaćinstvima i poljoprivrednom zemljištu u Nišu i okolini, sređeno je pre 2 godine, tek pošto je reka napravila veću štetu. Međutim, ova bujična reka se i novembra prošle godine izlila i poplavila igralište u Marinoj Kutini.

Ima još malo nedostataka na Kutinskoj reci, ima na nekim krivinama obale koje treba da se osiguraju, ali to je već obimniji posao, treba da se uradi elaborat. Sve je to zapisano s naše strane, imaju kao na dlanu, ali zavisi od para i po meni od njihove volje i znanja, a pare se nađu uvek kad dođe do katastrofa ili poplave - objašnjava Marković.

Erozija: Nema ko da uradi projekte za jug Srbije

Iako, kaže direktor "Erozije", država, Svetska banka kao i Evropska banka za obnovu i razvoj, kreditima ili bespovratnim sredstvima finansiraju uređenje korita reka, na jugu Srbije se ovaj novac ne koristi jer, kako tvrdi, niko ne želi da piše projekte koji bi bili finansirani.

Ali južnije od Smedereva kad ovom narodu kažete, oni pitaju ko će da plati izradu projekta, jer treba da plate 200.000 dinara da bi dobili 20 miliona.. Onda sve pare odu Vojvodini, pa Beograd zakrpe...ja sam imao prilike da pričam sa ljudima iz Svetske banke, oni kažu da je ostalo para za jug Srbije, ali da nema projekata, pa nemaju kome da daju - objašnjava Marković.

Najavljeno čišćenje Jelašničke i Velepoljske reke

Inače, za Operativni plan odbrane od poplava na vodotokovima drugog reda, za šta je nadležan Grad Niš, budžetom je opredeljeno 6,4 miliona dinara.

Predviđeno je čišćenje korita Jelašničke reke kroz Gornju i Donju Studenu i Jelašnicu u dužini od 2,2 km, kao i Velepoljske reke kroz selo Paligrace, dužine 800 m - kazao je Saša Stoiljković iz Sekretarijata za poljoprivredu.

Za obilaske vodotokova i erozivnih područja i sastavljanje izveštaja, dodaje, opredeljeno je milion dinara, dok je za elaborate pola miliona iz gradskog budžeta za odbranu od poplava.