Na praksi u Evropskoj komisiji: “Učimo na poslu i van njega”

Među stotinama praktikanata iz celog sveta u Evropskoj komisiji u Briselu, ovog semestra “radi” i Nišlijka Mina Stefanović. U Agenciji za mala i srednja preduzeća, kaže, stiče dragoceno iskustvo, a diplomcima poručuje da se za ovu praksu prijave jer šanse za prijem, smatra, uopšte nisu male.

Kako je Mina ispričala na Skajp razgovoru organizovanom u niškom "EU Info Point"-u, kroz program prakse Evropske komisije, koji postoji još od 1960. godine, godišnje prođe oko 1.300 praktikanata. Međutim, kako je saznala, za tekući semestar, koji traje od marta do jula, prijavilo se 60 mladih iz Srbije, a primljeno njih troje.

Uslov za kandidate je da su diplomci sa najmanje 3 godine visokoškolskog obrazovanja koji govore engleski jezik uz znanje na C1 ili C2 novou i da nisu bili na sličnom programu duže od 6 nedelja.

Nisu male šanse i treba probati. Ja sam se, na primer, prijavljivala dva puta. Prvi put su me odbili i poslali mi saopštenje da sam izpod crte za samo dva boda, a drugi je sve bilo kako treba - priča Mina.

Dovoljno da prođe prvi krug testiranja i da njena prijava stigne u uži krug, takozvanu „plavu knjigu“, bilo je to što je za naredni semestar prijavu dopunila novim seminarom i radnim iskustvom, ali i time da joj je, osim srpskog, maternji i hrvatski jezik.

Onlajn prijava, prvi korak aplikacije, se boduje, pa treba navesti sve što je relevantno, a hrvatski je sada jedan od službenih jezika Evropske unije. Dakle, ocenjuju se diploma, radno iskustvo, komunikacione i kompjuterske veštine - kaže Mina.

U Evropskoj komisiji 1.300 praktikanata godišnje; foto: JVAko bodovima na osnovu onlajn prijave pređu određeni prag, ona stiže u „plavu knjigu“ sa oko 2.000 imena, a u Brisel se na jednosemestralnu praksu poziva oko trećina njih.

Iz užeg kruga vas biraju, kako sam čula od mentorke, prema ključnim rečima. Na primer, moja prijava se pojavila dok su tražili „preduzetništvo“ i „HR“. Kad su me obavestili o tome, trebalo je da prikupim i mejlom pošaljem skeniranu dokumentaciju, diplome i sertifikate, i već sutradan su me pozvali telefonom na intervju - kaže Mina.

Nakon što je saznala da će imati privilegiju da petomesečnu praksu stiče u „Vladi Evropske unije“, trebalo je još da obezbedi vizu, smeštaj u Briselu i kupi avionsku kartu.

To je bio stresan period. Za vizu prikupljate papire, prevodite ih na francuski kod sudskog tumača, nosite, ali odgovor stiže brzo, dobila sam vizu za 2 dana. Onda sam shvatila da nije teško ni naći stan - u Briselu praktikante imaju i NATO i različite institucije, pa se izdaje mnogo soba - priča Mina.

Jedan od zadataka na kojima u Agenciji za mala i srednja preduzeća radi jeste organizovanje globalne konferencije na kojoj će biti 800 delegata, tako da će, očekuje, definitivno unaprediti svoje organizacione sposobnosti.

Učite svakog dana, ne samo kroz posao, nego i kroz boravak u multikulturalnoj sredini. Osim toga, za praktikante se organizuju različiti treninzi, ja idem na besplatan kurs francuskog jezika. I ne morate raditi u oblasti vezanoj za vaše obrazovanje, već i za interesovanje - kaže Mina.

Jedino o čemu, kako ističe, nakon prijema na program treba brinuti, jeste novac za sam početak boravka u Briselu jer prva „plata“ od 1.160 evra stiže tek na kraju meseca. Ipak, na kraju nikakvih troškova nema jer se praktikantima refundira sve što su utrošili za vizu i put.

Takozvana „plata“ je sasvim dovoljna da pokrijete sve  troškove, pa čak i da ostane za putovanja po zemlji. Iz Brisela vozom za dva sata stižete do bilo koje granice, a ima se šta videti, Belgija ima i more. Uz sve to, vikendom su vozne karte upola jeftinije - kaže Mina.

I pored toga što joj radni dan traje od 8:30 do 17:30, vremena ima i za posetu festivalima, muzejima, u koje se ulaz prve nedelje u mesecu ne naplaćuje, kao i za druženje sa kolegama i cimerima.

Od njih će se oprostiti na svojevrsnoj „apsolventskoj večeri“ koju Evropska komisija za svoje praktikante organizuje na kraju svakog semestra. U to vreme se održava i veliki sajam zapošljavanja sa poslodavcima iz različitih oblasti. Kako kaže Mina, biografije mogu da ostave svi, ali su ipak u prednosti oni iz zemalja Evropske unije s obzirom na to da samim tim imaju i dozvolu za rad u njoj.

Mina planira da se vrati u Niš i nastavi rad u firmi gde je trenutno na neplaćenom odsustvu. Zadovoljna je što će doneti znanja i iskustva stečena u instituciji sa 40.000 zaposlenih.