Na zahteve o krivičnim delima protiv službene dužnosti pravosuđe bez odgovora ili samo statistički

Istraživanje koje je sprovela organizacija Partneri Srbija pokazalo je da na zahteve o predmetima koji se u sudovima i tužilaštvima vode zbog krivičnih dela protiv službene dužnosti, ili nema odgovora ili su oni samo statistički. Jedino Više javno tužilaštvo u Nišu dostavilo je optužnice i optužne predloge, a iz Partnera kažu da bi građani trebao da znaju koje su najčešće zloupotrebe i ko su oni koji ih čine.

Koliko su sudovi i tužilaštva transparentni kada je reč o slučajevima zloupotrebe, uglavnom onih koje plaćaju svi građani Srbije, pokazalo je istraživanje "Partnera".

Na zahteve upućene na adrese 5 viših sudova, dva nisu odgovorila uopšte - Viši sud Kraljevo i Viši sud Novi Sad, dok je Viši sud u Nišu odbio da dostavi informcije pod obrazloženjem da je to u nadležnosti tužilaštva, pa je u ovom predmetu poslata žalba.

Nešto ažurnija su bila tužilaštva i to Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije. Ipak, svi osim niškog VJT odbili su da dostave optužnice i optužne predloge za predmete koji se vode zbog krivičnih dela povezanih sa zloupotrebom službene dužnosti.

Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka "Partnera" kaže da je njihova ideja bila da dobiju informacije o najčešćim vidovima krivičnih dela koja uključuju zloupotrebu službenog položaja, o tome ko su, tj. na kojim funkcijama su bila lica protiv kojih se vode postupci i kakvi su ishodi tih postupaka.

To sve nam je značajno kako bismo istražili u kojoj meri su mehanizmi borbe protiv korupcije efikasni i kakvi su njihovi efekti - kaže Toskić Cvetinović.

Oni koji su odgovorili uglavnom su slali staitsičke podatke, pa tako u Tužilaštvu za organizovani kriminal kažu da su po članu 359. Krivičnog zakonika, za prethodnih godinu i 9 meseci, registrovana 86 odbačaja krivičnih prijava, 4 optuženja i 6 istraga.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je svoje brojeve klasifikovalo tabelarno, a niško VJT je obavestilo da je za pomenuti period primljeno 1.508 krivičnih prijava i da je 606 odbačeno. Oni su jedini i dostavili 4 optužnice i optužna predloga povezana sa krivičnim delima zloupotrebe položaja.

Tabela Višeg suda u Novom Sadu

Nažalost, kako kaže Toskić Cvetinović, ono što su dobili od pravosudnih organa nije dovoljno da građani budu informisani i steknu poverenje u sistem borbe protiv korupcije i pravosuđe uopšte.

Nažalost, utisak je da je naše pravosuđe počelo dodatno da se zatvara, sledeći primer nekih drugih organa vlasti koji gotovo po pravilu javnosti uskraćuju informacije o svom radu. Ti podaci bi trebalo da budu transparentni. Ukoliko postoji nedoumica u pogledu zaštite privatnosti i ličnih podataka sadržanih u dokumentima u koje je javnost tražila uvid, naš pravni okvir (i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti) predviđaju mogućnost da se pravo na pristup informacijama ostvari uz adekvatnu zaštitu podataka o ličnosti. Uz to, nosioci javnih funkcija imaju uži obim privatnosti u odnosu na “obične građane“, upravo zbog činjenice da su plaćeni novcem građana, da bi trebalo da rade u interesu građana, i da građanima treba da polažu račune za svoj rad - zaključuje Toskić Cvetinović.

Pitanje na koje niko nije odgovorio jeste koliko je puta tužilaštvo samoinicijativno pokrenulo istragu zbog krivičnih dela zloupotrebe položaja, a da je za krivično delo saznanje došlo iz javnosti.

Argumentacija je uglavnom bila da se takva evidencija ne vodi.