Načelnik Odeljenja za narkomaniju: "Ulaznica" u svet zavisnosti nekada marihuana, sada lekovi za smirenje

“U apoteku se, kao i u kafanu, ulazi sa ozbiljnim predznanjem”, kaže načelnik Odeljenja za narkomaniju Specijalne bolnice “Gornja Toponica” Dragan Vukadinović, koji ističe da marihuana više nije vodeća supstanca sa kojom mladi ulaze u svet zavisnosti, već su to lekovi za smirenje ili anskiolitici. Za “15+15 minuta” govori i o podatku RFZO-a da se u Srbiji godišnje popije oko 7 miliona kutija antidepresiva i anksiolitika, a priča i o prevenciji zloupotrebe lekova, regulativama i primerima iz prakse.

Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje su da se u Srbiji godišnje potroši oko 5,2 miliona kutija anskiolitika i više od 2 miliona pakovanja antidepresiva. Cifra od oko 7 miliona ostavlja prostor za pogrešne zaključke, kaže Vukadinović.

Kada se to uporedi sa brojem stanovnika Srbije, postavlja se pitanje da li po glavi stanovnika obavezno moramo da popijemo kutiju tih lekova godišnje. To je klasično uopštavanje problema. Neko će iz tih podataka da optuži građane Srbije za neadekvatan i neodgovoran odnos prema lekovima, neko drugi sistem i sistemska rešenja, a problem je mnogo kompleksniji - navodi on.

Ukazuje na štetnost senzacionalističkog izveštavanja medija o zloupotrebi lekova; ilustracija; foto: JV / Tamara RadovanovićPraksa i literatura pokazuju da su anksiolitici, gde spadaju, na primer, bensendin i bromazepam, najzastupljeniji kada je reč o zloupotrebi i stvaranju zavisnosti, dodaje Vukadinović, ali tu su i druge vrste lekova - buprenorfin, metadon, pregabalin, antidepresivi, pa čak i lekovi za alergiju, poput efedrinskih kapi.

Svi oni vrlo su važni i imaju opravdanu upotrebu, ali problem nastaje kada se nađu na ulici ili se uzimaju bez recepta lekara, “na svoju ruku”, što i jeste definicija zloupotrebe.

Vukadinović navodi i da je poslednjih godina veći broj mladih čija je prva psihoaktivna supstanca koju zloupotrebljavaju lek za smirenje koji su uzeli na ulici, u školi, iz kućne apoteke ili od dilera, nego mladih koji u svet zavisnosti ulaze sa marihuanom.

Neophodna je ozbiljna edukacija građana sa jasnim informacijama o kakvim je lekovima reč, koji su efekti zbog kojih se propisuju, koji su loši efekti. U filmu Lajanje na zvezde profesor pita učenika u kafani hemijski sastav alkohola i kaže da se sa ozbiljnim predznanjem ide u kafanu. Sa ozbiljnim predznanjem treba da se ode i u apoteku - poručuje načelnik.

U edukaciji, kako kaže, odmažu senzacionalistički medijski naslovi: “Balkan na bensendinima”, “Lekovi za smirenje u Srbiji kao dobar dan”, “ Lekovi za smirenje idu kao alva” i slični.

Vukadinović navodi i da svake noći u niškom Kliničkom centru lekari spasavaju život jednog ili dvoje pacijenata, koje Hitna pomoć doveze u “polumrtvom stanju”. Tada je i stručnjaku teško da proceni da li je on popio tablu ili kutiju lekova da bi se ubio ili da bi se sedirao.

I lekovi za alergiju mogu da dovedu do zavisnosti; foto: JVGovori i o dovitljivosti zavisnika, odnosno načinima na koje pokušavaju da unesu lekove u bolnicu.

Fasciniran sam kreativnošću zavisnika da prekrše zakon. Imam galeriju snimaka koji pokazuju na koje su sve načine pokušali da unesu tablete u bolnicu. Pre 15 dana su roditelji doveli pacijentkinju koja je u čarapama sakrila dozu lekova kojom je na Odeljenju mogla da ubije sebe i još 4-5 pacijenata - navodi on.

Za Južne vesti govorio je i o primeru uzimanja leka u apoteci “na crtu”, o tome koliko je opasno da neko ko pije lekove sa crvenim trouglom upravlja vozilom, ali i o važnosti dobrog razgovora sa kvalitetnim stručnjakom, koji je nekada najpravilniji put za izlazak iz problema.