Najugroženiji preuzmu tek četvrtinu planiranih obroka

Iako je planirano da dnevno 2.000 Nišlija dobije obroke Narodne kuhinje, od kada je krenula podela, dnevno kuvanu hranu preuzme svega oko 600 Nišlija, a jedan deo skuvanih jela se i baci.

Posle višemesečnog odlaganja Narodna kuhinja u Nišu ponovo je krenula sa radom uz donacije Crvenog krsta i kujnu Studentskog centra. Međutim, bonove za besplatne obroke, kako kaže gradski većnik zadužen za socijalna pitanja Branislav Ranđelović, preuzelo je tek 600 najugroženijih Nišlija.

Ranđelović pojašnjava da je odvojeno dovoljno novca da se dnevno skuva 2.000 tanjira tople hrane, ali da se ne preuzme ni svih 600, koliko se trenutno priprema.

Broj preuzetih obroka je nešto manji, u skladu sa tim koliko korisnika se pojavi da preuzme obrok, ali na to ni Crveni krst ni Studentski centar ne mogu da utiču. Ovakva situacija je i u svim drugim Narodnim kuhinjama u Srbiji, koje rade sa kuvanim obrocima, te nema razloga ni za kakvu paniku i podizanje tenzije. S obzirom na to da je moguće svakodnevno preuzimati bonove za preostale dane u tekućem mesecu, ukupan broj se iz dana u dan menja, a očekuje se i da u predstojećem periodu raste - kaže Ranđelović.

Razlozi zbog kojih se i deo skuvanih obroka ne preuzme, prema mišljenju Ranđelovića, kriju se u lošem zdravstvenom stanju, bolesti, slaboj pokretnosti ili geografskoj dislociranosti korisnika Narodne kuhinje.

Ranđelović kaže da nema mesta panici i da je ista situacija i u drugim gradovima Srbije, arhivska fotografijaZbog novonastalih problema održan je sastanak svih koji brinu o radu Narodne kuhinje i donete su odluke koje bi trebalo da uvećaju broj preuzetih bonova, ali i broj podeljenih obroka.

Da se napravi precizna analiza koji korisnici su tokom oktobra redovno preuzimali obroke kako bi za novembar svi oni koji ne žele da redovno preuzimaju obroke bili skinuti sa spiskova. Da se ponovo sugeriše slabo pokretnim korisnicima da umesto njih obrok preuzme neko od njihovih ukućana i da Crveni krst i Studentski centar osmisle proceduru po kojoj bi se svakog dana, nakon podele obroka, eventualni viškovi hrane sakupili na jednom mestu i stavili na raspolaganje drugim korisnicima socijalnih pomoći ili štićenicima ustanova socijalne zaštite  - rekao je Ranđelović.

I kao poslednji zaključak sa sastanka je i dogovor da Crveni krst traži dozvolu od svoje centrale da nepokretnim i dislociranim korisnicima nadalje deli mesečne pakete namirnica, umesto kuvanih obroka. To bi, ukoliko bude odobreno, moglo da se realizuje, kako kaže Ranđelović, već od decembra.

Podsetimo, Narodna kuhinja je zvanično krenula sa radom 1. oktobra, dok je prošle godine radila manje od 3 meseca.

Loša hrana?

Jedan od razloga za to što najugoženiji ne preuzimaju kuvane obroke jeste i, kako neki od njih kažu, izuzetno loša hrana. Korisnica R.P. prestala je da uzima hranu na punktu jer se razočarala u kvalitet jela.

Ne isplati mi se da dam novac za autobusku kartu da bih došla do punkta i dobila kutlaču splačina. Ovo je jad i beda kakvu nam hranu daju. Jednom nedeljno možda bude neko meso u tragovima u nekom jelu - kaže R.P.

Pita se i zašto hranu pripremljenu za Narodnu kuhinju bacaju, a ne daju je studentima kada već tvrde da je ona dobrog kvaliteta.

U niškom Studentskom centru kažu da se hrana priprema po istim standardima i za studente i za Narodnu kuhinju, ali da se razlikuju pojedine namirnice, jer ono što se kuva za najugroženije donira Crveni krst. 

Tvrde da se poštuju sve nutritivne vrednosti, kao i obaveza da hrana sme da bude isporučena najviše u periodu od 4 sata nakon spremanja i da posle toga "u prisustvu stručnih lica mora da bude eliminisana".